СЕЛЕКТИВНА ПРАВДА И АКАДЕМСКА ФАСАДА: Ако ректор Ђокић буде председнички кандидат хоће ли Бојовић бити премијер?

Док блокадерска гласила све отвореније најављују јуриш на државне институције, у први план се издваја једно име које се више ни не крије иза наводне „неутралности академске заједнице“. Према писању прозападних медија који месецима пумпају блокадерски покрет, актуелни ректор Универзитета у Београду Владан Ђокић могао би да се нађе на такозваној „студентској листи“, чиме би и формално потврдио оно што је у пракси одавно чињеница, да је Универзитет под његовим вођством увучен у отворени политички пројекат.

Иако се у тим текстовима наводи да је Ђокић „преломио“ да уђе у политику, јавност с правом поставља питање: када је уопште из ње изашао? Ректор који одбија институционални дијалог са Владом Србије и сопственим колегама, истовремено без задршке прихвата позиве на скупове блокадерског покрета, на којима држи отворено политичке говоре.

Тако је и на последњем скупу испред Ректората Ђокић наступио са унапред припремљеним, откуцаним говором, који је читао окупљенима. Његове поруке, формулисане у духу политичког активизма, осим што су апсолутно непримерене једном ректору, показале су јавности да ректор баш и није вичан у читању.

Међутим, оно што посебно компромитује Владана Ђокића јесте моменат у ком се његово политичко позиционирање одвија. У јавности се све чешће указује на његов однос са Небојшом Бојовићем, једним од кључних људи у случају пада надстрешнице, који је, иако означаван као један од најодговорнијих, остао ван домашаја истраге.

Према расположивим информацијама, Бојовићево изостављање из поступка доводи се у везу са деловањем специјалног тужиоца Младена Ненадића, што је додатно подгрејало сумње у селективну правду и заштиту појединаца блиских одређеним структурама.

Самим тим, најаве да би Владан Ђокић могао да буде кандидат блокадерске листе не делују као изненађење, већ као логичан завршетак процеса у којем је Универзитет коришћен као платформа за политичку борбу.