Мољац Бафомета: створење који има један од највећих полних органа

У ноћима аустралијских шума, када светлост нестаје а сенке добијају облик, појављује се створење које изгледа као да није с овог света. На први поглед личи на мољца са пипцима, на биће из неке заборављене окултне књиге, због чега је на интернету добио надимак „мољац Бафомета“. Међутим, оно што изазива језу и знатижељу истовремено није никаква магија, већ један од најнеобичнијих трикова природе.

Ти мекани, надувани израслине које подсећају на пипке нису ни руке ни антене, већ полни органи мужјака, познати као коремате. Док мирује, мољац делује потпуно безазлено и неприметно, готово као сенка међу сенкама. Али када дође време парења, он их избацује из свог тела и тада се претвара у призор који делује као живи симбол неке древне силе, као да се пред посматрачем отвара тајни ритуал природе.

Коремате служе за испуштање феромона, невидљивих сигнала који у ноћи путују ваздухом и позивају женке. Што су оне веће и развијеније, то је порука снажнија. У односу на своје тело, овај мољац се сматра инсектом са једним од највећих репродуктивних органа на свету, што му даје готово митску репутацију у свету живих бића. Као да је сама природа у њега уградила преувеличани знак плодности, нешто што подсећа на старе култове и симболе стварања.

Занимљиво је да величина тих органа зависи од прошлости самог мољца. Гусенице које су се храниле одређеним биљкама богатијим хемијским једињењима касније израстају у мужјаке са моћнијим корематама. Као да ноћ памти шта је створење некада било и то знање претвара у његову судбину. У томе има нечег скоро алхемијског, као да се невидљиви утицаји из младости враћају у тренутку зрелости.

Пошто је ноћна животиња, човек га ретко среће. Данју је сакривен и невидљив, а тек у тами открива своје право лице. Зато су сусрети са овим мољцем ретки и увек изазивају снажан утисак, као да сте на тренутак завирили у неки паралелни свет у којем важи другачија логика.

Мољац Бафомета, ма колико деловао застрашујуће, није чудовиште већ савршен пример како природа спаја лепоту, страх и сврху у једном облику. У њему нема зла, само древни нагон живота који се у тами изражава на начин који људском оку изгледа мистично, скоро забрањено, као тајна коју ноћ нерадо открива.

Васељенска