Случај МП: Солидарност или наговештај нових актера у црногорској државној секс-афери?

Недавни скандал око бивше директорице у Министарству људских и мањинских права, Мирјане Пајковић, поново је отворио питање односа црногорске јавности према приватности и заштити личности. Објављивање интимних материјала у којима је учествовала изазвало је бурне реакције медија, политичких актера и невладиних организација, а сама функционерка је поднијела оставку и пријавила случај надлежним органима.

И док је несумњиво оправдано осудити незаконито ширење приватних садржаја, занимљив је контраст у ставовима оних чији вредносни критеријуми често варирају у зависности од положаја и идентитета особе о којој се ради. Неријетко пресудну улогу у формирању јавног става има национална припадност коментарисаног субјекта. Тако се један дио НВО и политичких организација у црногорском јавном простору брзо устремио у одбрану части и приватности Пајковић. Поред црногорских актера, у том фронту учествују и представници бошњачког и албанског народа, што је додатно изазвало коментаре и спекулације о могућим политичким и друштвеним повезаностима. Да ли је то наговјештај онога што већ кружи по друштвеним мрежама у смислу везе одређених политичких представника ова два народа са снимцима који би секс-аферу у црногорској државној администрацији могли да прошире новим сазнањима?

Селективан приступ овом питању показује како људска права често постају предмет дневне политике, умјесто универзалне заштите. Портал ИН4С овдје није заинтересован за тривијалности, већ за указивање на добро познати дискурс дуплих стандарда, у којем се жртве различито третирају у зависности од околности или позиције, а најчешће националне припадности појединца. Јавна реакција показује да је у Црној Гори једнако важно шта и ко је предмет напада, колико и сам чин кршења приватности. Док случајеви попут Пајковић добијају пуну медијску и институционалну пажњу, други напади на јавне личности пролазе непримијећени, што отвара питање досљедности и истинског фокуса на заштиту људских права.

Овај примјер не служи за морализовање о личној одговорности или карактеру учесника, већ као лустрација црногорске јавне свијести – ко добија заштиту, ко је изложен нападу и колико институције и невладини сектор досљедно штите права свих. Мирјана Пајковић, која је до недавно обављала функцију генералне директорице Директората за унапређење и заштиту људских права и слобода у Министарству људских и мањинских права, никада није стала у заштиту нити јавно реаговала на бруталне и редовне нападе, увреде и пријетње које се упућују женама или другим јавним особама које, за разлику од ње, пласирају и отварају у јавности теме које су, очигледно, непожељне или старомодне.

ИН4С