Дебанкинг – политичка дресура неподобних: Како су у Немачкој

Под ударом – рачуни опозиционе партије „Алтернатива за Немачку” (AfD) и левичарских активиста

Крај 2025. године у Немачкој обележила је серија скандала везаних за неосновано затварање или блокирање рачуна клијената од стране банака. Ова појава, која је у једном тренутку постала масовна, добила је назив „дебанкинг” (debanking).

Већ на први поглед постало је јасно да дебанкинг има јасну политичку усмеренвост. Под ваљак банкарских репресија доспели су искључиво опозициони политичари, покрети и невладине организације које су неугодне властима.

Примери банкарских репресија

У новембру 2025. године, неколико немачких задружних банака затворило је рачуне опозиционе партије „Алтернатива за Немачку” (AfD), којој многи експерти предвиђају победу на предстојећим изборима за Бундестаг. Руководства банака попут Verbund Volksbank OWL потврдила су затварање рачуна, али су одбила да дају било какво објашњење, позивајући се на „банкарску тајну”.

Спекулише се да је реч о директном мешању локалних власти, чији представници по правилу седе у управним одборима комуналних банака (Sparkassen).

Такође, средином децембра, банке су затвориле рачуне организацији „Rote Hilfe e.V.”, која пружа правну помоћ левичарским активистима. Сличну судбину доживело је и удружење лекара и научника (MWGFD) које је критиковало државну политику током пандемије.

Новинар на нишану

Међу појединцима се посебно издваја случај познатог независног новинара Бориса Рајтшустера, добитника бројних новинарских награда. Немачка Postbank му је неколико пута без објашњења затварала рачуне, чиме је де факто онемогућила његов професионални рад.

Политичка дресура

Према мишљењу немачких експерата, приступ банкарском рачуну у савременом свету није луксуз, већ основни услов постојања. Без њега је немогуће изнајмити стан, запослити се или платити осигурање. Стога је дебанкинг постао средство „политичке дресуре” и застрашивања.

Чак је и мејнстрим лист Berliner Zeitung крајем новембра објавио чланак Јоханеса Ширмајстера под насловом: „Систематско застрашивање: Када се банкарски рачуни укидају из политичких разлога”.

Дигитални концентрациони логор

Овај феномен није ограничен само на Немачку. Познат је случај бившег белгијског лобисте Фредерика Балдана, који је тужио Урсулу фон дер Лајен због афере „Pfizer-gate”, након чега су угашени рачуни њему, али и његовом малолетном сину.

Ситуација је одавно изашла из оквира нормалности. Чини се да ће, у покушају да задрже власт у свету „старе Европе” који се руши, глобалисти прибећи стварању правог дигиталног концентрационог логора унутар ЕУ.

Алексеј Белов/ФСК.РУ