СКАНДАЛ НА ПРАВНОМ ФАКУЛТЕТУ! Тужилац Ненадић и „стручњаци“ држали политички митинг, нападали државу и ширили опасне теорије завере

На Правном факултету у Београду вечерас је одржана трибина под називом „Зашто нам (не) треба ТОК“, која је, упркос формално правничком оквиру и називу који сугерише стручну расправу, у потпуности прерасла у класичан политички скуп, са јасно артикулисаним политичким порукама, оптужбама на рачун државе и институција, као и опасним инсинуацијама које превазилазе домен јавне расправе и улазе у простор отворене политичке пропаганде.

Централна фигура трибине био је главни тужилац Специјалног тужилаштва за организовани криминал, Младен Ненадић, који је том приликом наступио не као носилац једне од најосетљивијих правосудних функција у држави, већ као политички актер, користећи говорницу Правног факултета за изношење теза које су директно усмерене против актуелног државног уређења и законских решења која су недавно усвојена.

Ненадић је у свом излагању тврдио да држава покушава да „угуши“ Тужилаштво за организовани криминал, малициозно представљајући да ће враћање упућених тужилаца у њихова матична тужилаштва након истека законом прописаног рока од шест месеци довести до фактичког онемогућавања рада ТОК-а. Таква тврдња не само да није тачна, већ и свесно манипулативна, будући да се ради о усклађивању са законом, а не о укидању институције, нити о прекиду њеног рада.

Као оправдање за чињеницу да тужиоци нису изабрани на ове функције у редовној процедури, Ненадић је навео пандемију вируса корона. На питање и констатацију новинарке Весне Веизовић да у Тужилаштву за организовани криминал постоје тужиоци који су упућени још 2005. године, што значи да се већ више од две деценије налазе у статусу привременог упућивања, што указује на системски проблем који нема никакве везе са пандемијом из 2021. године, Ненадић није понудио одговор.

Истовремено, тврдио је да ТОК више не може да ради јер му је, како је навео, ускраћена сарадња са полицијом, односно да су држава и полицијске структуре „окренуле леђа“ тужилаштву. И ова тврдња је изнета без иједног конкретног доказа и представља класичан пример политичке конструкције, чији је циљ стварање утиска институционалног распада и сукоба унутар државног апарата.

Иако је Ненадић током свог излагања тврдио да „ту нема места политичким говорима“, целокупан његов наступ био је управо то,  политички говор, усмерен на дискредитацију државе, закона и институција, одржан у простору који би морао да буде посвећен академској и стручној расправи.

Посебно забрињавајући део трибине било је излагање професорке Вање Бојовић, која је, у отворено политичком и идеолошки обојеном говору, отишла корак даље, уводећи у расправу нестанак мале Данке и упоређујући тај трагични случај са  „Епстајновим фајловима“ који су се недавно појавили у јавности. Том приликом изнела је алузије да су високи политички актери у Сједињеним Америчким Државама, који су повезани са финансирањем организација и структура којима и сама припада, умешани у злочине над децом, а затим је, кроз недвосмислене инсинуације, сугерисала да је и државни врх у Србији умешан у прикривање истине о нестанку детета.

Овакве изјаве представљају не само опасно клизање у теорије завере, већ и директан напад на државу, без иједног доказа, заснован искључиво на идеолошком наративу и политичкој агенди, што је посебно проблематично када долази са катедре и у простору академске институције.

Састав публике и учесника трибине додатно је потврдио да није реч о стручној расправи, већ о политички профилисаном догађају. Међу присутнима су били активисти, блокадери, тужиоци који се доводе у везу са утицајем врховне јавне тужитељке Загорка Доловац, као и људи повезани са такозваним Прогласом. У првим редовима налазио се и Миша Мајић, док је један од учесника трибине био и Радован Лазић, такође повезан са истим круговима.

У једном тренутку трибине, новинарка и уредница портала Васељенска, Весна Веизовић, поставила је низ конкретних и легитимних питања Младену Ненадићу, између осталог и о његовом професионалном путу, од чачанског полицајца до позиције главног тужиоца за организовани криминал, као и о његовим пријатељским везама са актуелним министром културе Никола Селаковић и бившим директором БИА Александар Ђорђевић. Ненадић је на то одговорио избегавајући суштину, наводећи да није „непознати чачански адвокат“, признајући притом да познанства са Селаковићем и Ђорђевићем постоје.

Друго питање односило се управо на тврдње о немогућности рада ТОК-а и недостатку тужилаца, при чему је указано на чињеницу дугогодишњег упућивања појединих тужилаца. Ни на ово питање Ненадић није пружио одговор, већ је скренуо разговор на наводне податке о броју решених предмета и износима које је држава исплатила на име одштете услед ослобађајућих пресуда, иако су и ти подаци које је изнео били нетачни.

Васељенска