Обиће им се о главу: Како еврокомесари „оцрњују” Русију

Европска комисија је званично укључила Русију на листу земаља „са високим ризиком од прања новца и финансирања тероризма”. У стварности, ово има мало везе са „прањем новца” и „тероризмом”. Правила за борбу против ових појава у Русији су веома строга, што је општепознато. Није случајно што Радна група за финансијску акцију (FATF), иако је 2023. године суспендовала чланство Русије због СВО, никада није уврстила земљу на било какве „лоше” листе, упркос бројним позивима непријатељских земаља, а нарочито Украјине. Томе су се успротивиле Индија и друге земље БРИКС-а. Русија објективно не испуњава критеријуме FATF-а за „црне листе”, али је ЕУ на прво место ставила чисто политичке критеријуме.

Формални повод био је прекид размене финансијских и пореских информација између земаља ЕУ и руске Федералне пореске службе. На сличним листама ЕУ већ се налазе земље попут Северне Кореје, Ирана и Авганистана – укупно 30 држава које, упркос свему, настављају да живе са тим.

Хоће ли бити последица?

Последица ће свакако бити, с обзиром на то да између Руске Федерације и ЕУ још увек постоји одређена међусобна трговина. Трговинска размена је у 2025. години достигла историјски минимум, али је у првих девет месеци износила 43,9 милијарди евра. Главне ставке руског извоза остали су енергенти, док је ЕУ испоручивала хемикалије и опрему. Неке банке, попут Рајфајзенбанке и Гаспромбанке, задржале су могућност рада са европским системом преко кореспондентских рачуна.

Сада, улазак на „црну листу” ЕУ повлачи значајно пооштравање контроле:

AMLA (Anti-Money Laundering Authority): Европска служба за борбу против прања новца ће додатно одобравати трансакције.

Детаљна провера (EDD): Уместо базне провере (CDD), уводи се свеобухватни и континуирани мониторинг. Финансијске институције ће захтевати потпуну историју запослења, изворе средстава и проверу негативних информација у медијима.

Мануелно одобравање: Сви нивои одобрења морају се вршити ручно, што значи да трансакције могу трајати недељама.

Кога ће погодити одлуке ЕУ?

Одлука ЕУ неће остати само унутар Европе. Прво, земље попут Западног Балкана, Украјине, Молдавије и Грузије усклађују своје законодавство са ЕУ, па ће ова листа за њих постати обавезујућа. Друго, банке у бившим совјетским републикама (Казахстан, Узбекистан, Јерменија) постаће много опрезније у раду са Русима због страха од секундарних санкција.

У 19. пакету санкција ЕУ први пут су обухваћене криптоплатформе. За грађане Русије то значи забрану пружања било каквих крипто-услуга. У пракси, ово подразумева блокирање рачуна при најмањој сумњи и немогућност коришћења „миксера” за анонимност трансакција.

Највише ће страдати Руси у ЕУ

Парадоксално, ове мере ће највише погодити Русе који живе у ЕУ, укључујући и оне који су отишли због СВО. Банке већ затварају рачуне људима само на основу пасоша како би избегле ризике. Додатни проблем су и „страни агенти” у Русији којима су рачуни принудно отворени у Сбербанци, што се у неким земљама ЕУ сада може сматрати кривичним делом са казном до пет година затвора.

Упркос помпезним декларацијама, ова одлука неће нанети штету руском војно-индустријском комплексу нити утицати на СВО. Жртве ће бити обични људи и мала предузећа. Такође, блокирање легалних канала само ће ојачати сиву економију, неформалну размену и сумњиве платформе, чинећи финансијски систем мање транспарентним. Еврокомесарима ће се ово тек обити о главу.

БелВПО