Европа усмерава „трговинску базуку” ка Америци: Како ће функционисати ACI споразум?

Доналд Трамп је толико исцрпео Стари континент својим енормним тарифама и царинама, да су Европљани одлучили да узврате Америци економски ударац.

У објави на својој платформи Truth Social од 17. јануара, Трамп је написао да је субвенционисао Данску и друге земље Европске уније тиме што им није наплаћивао трговинске царине, те да ће од 1. фебруара извоз у САД из Данске, Норвешке, Шведске, Француске, Немачке, Велике Британије, Холандије и Финске бити опорезован царином од 10 процената.

Штавише, према његовим речима, 1. јуна ове године царина ће бити повећана на 25 процената. „Ова царина ће се плаћати све док се не постигне споразум о потпуној и апсолутној куповини Гренланда“, написао је Трамп.

У недељу је 27 земаља чланица ЕУ одржало хитан састанак како би размотрили своје акције као одговор на Трампове претње. Осам земаља које су директно погођене новим царинама изјавиле су да су „потпуно солидарне“ са Данском и народом Гренланда, полуаутономне данске територије.

Министар спољних послова Холандије, Давид ван Вел, изјавио је 18. јануара: „Ово што он ради је уцена… и то је непотребно. То не помаже НАТО савезу, а не помаже ни Гренланду.“

Шта је заправо ACI („Трговинска базука”)?

Немачки посланик у Европском парламенту, Бернд Ланге, позвао је Европску комисију да хитно активира Инструмент за сузбијање принуде (ACI), механизам развијен управо за овакве случајеве. Председник Француске Емануел Макрон такође је на хитној седници позвао на активирање овог механизма, познатог и као „трговинска базука”.

„Трговинска базука” је правни механизам предложен крајем 2021. године, а усвојен 2023. године за заштиту европских земаља од економског притиска земаља које нису чланице ЕУ.

Како функционише овај механизам:

Ограничење приступа тржишту: ACI омогућава ограничавање приступа америчким корпорацијама европском тржишту.

Царине и таксе: Увођење високих реципрочних царина на америчку робу и услуге.

Инвестиционе забране: Ограничавање америчких инвестиција у ЕУ и забрана учешћа америчких компанија у јавним набавкама.

Финансијска блокада: Ограничавање коришћења финансијске инфраструктуре у ЕУ за америчке банке и компаније, што им значајно подиже трошкове пословања.

Процедура реализације

Ако Европска комисија утврди да постоји економска принуда од стране САД, прво ће покушати да реши проблем дипломатским путем. Ако то не успе, следи активација ACI. За то је потребна „квалификована већина“ — најмање 15 од 27 земаља ЕУ које представљају најмање 65% популације блока.

Британија тражи своје оружје

Иако Велика Британија више није чланица ЕУ, лидер либералних демократа Ед Дејви изјавио је за The Guardian да је Британији потребна сопствена „трговинска базука” како би се одупрла Трампу, уместо политике попуштања.

Економске последице: Ко заправо плаћа?

Европски аналитичари пажљиво вагају последице трговинског рата. Извештај Института за светску економију из Кила (IfW) доноси закључке који не иду у прилог Трампу:

Бреме на америчким купцима: Истраживање је показало да су 96% терета претходних царина сносили амерички купци, а не страни извозници.

Смањење обима трговине: Страни експортери (нпр. из Индије или Бразила) нису снизили цене да би компензовали царине, већ су једноставно смањили обим испорука у САД.

Миф о страном плаћању: Царине делују као порез на потрошњу за саме Американце, смањујући избор и повећавајући цене.

В.Т./Васељенска