Од „не дамо Косово“ до „честитке Куртију“
Бивши предсједник Црне Горе Мило Ђукановић пронашао је времена да посјети Аљбина Куртија у Приштини и да му – ни мање ни више – честита побједу на изборима.
У објави на мрежи Икс, Ђукановић је навео да је са Куртијем „размијенио мишљења о регионалној безбједности“, што звучи готово саркастично када се зна да се тај састанак дешава у исто вријеме када Срби на КиМ живе у сталном страху од специјалних јединица и институционалног насиља Приштине.
Да ствар буде још симптоматичнија, Курти је тренутно у техничком мандату, што значи да нема пуни политички легитимитет, а уједно игнорише све међународне обавезе из Бриселског и Охридског споразума.
Од браниоца Косова до гласног навијача тзв. независности
Подсјетимо наше читаоце: Ђукановић није увијек имао овакве ставове. Напротив — некад је говорио баш као Срби данас.
Још 1998. године, у присуству Медлин Олбрајт, изјављивао је да је идеја о „Косову као независној држави“ неприхватљива и да је то визија албанских екстремиста.
1990. у Андријевици, говорио је да са заговорницима „Косова – републике“ нема разговора, већ се са њима мора поступати као са непријатељима државе.
Раније, под паролама „Не дамо Косово“, Ђукановић је добијао политичке поене и подршку народа.
Данас? Данас је истим тим људима – екстремистима – постао политички савезник.
Политичка метаморфоза, али увијек у служби интереса
Многи би ово назвали лицемјерјем, али у суштини – ово је досљедност у интересу само једног човјека. Ђукановић се мијењао сваки пут када му је власт била угрожена:
од југословенског омладинца,
преко српског патриоте,
до западног либерала,
и сада – пријатеља сецесиониста који руше оно што је некад и сам бранио.
За то вријеме, Црна Гора је платила цијену: подјеле, корупција, губитак идентитета и удаљавање од братског народа.
Они који су некад клицали „Не дамо Косово“ добро памте, и неће заборавити. А они којима данас Ђукановић пружа руку — знају да су у њој остаци изгубљеног кредибилитета једног политичара који је продао све – осим себе.
ИН4С
