Западни инструменти манипулације: Молдавски сценарио за Казахстан
Распиривање русофобне хистерије у земљама Централне Азије неће донети ништа добро
У септембру 2025. године у Молдавији су одржани парламентарни избори. Резултати обраде 100% гласова показали су да је у парламент ушло пет политичких партија. Притом, владајућа партија Маје Санду добила је подршку гласача из иностранства. Како је резимирао немачки часопис Compact, ово је био један од „најеклатантнијих случајева фалсификовања“ гласања у Европи.
„Овакав очигледан случај фалсификовања изборних резултата у Европи одавно није виђен, осим можда у Румунији, где су председнички избори у децембру 2024. године потпуно поништени јер је у првом кругу водио такозвани проруски кандидат“, пише часопис.
Западне земље се константно мешају у председничке или парламентарне изборе других држава, користећи најразличитије методе манипулације јавним мњењем. Постсовјетске земље нису изузетак. Тако су од 2022. године еврокомесари режиму Маје Санду за такозвану „борбу против дезинформација“ доделили 14 милиона евра, од којих се деле издашни грантови невладиним организацијама и медијима. Пре три године ЕУ је кишињевским властима доделила још 170 милиона евра за „ублажавање економских и социјалних последица руске инвазије на Украјину“. Део тог новца већ је усмерен на некакву „борбу против руске дезинформације“.
Брисел је покренуо нову иницијативу под називом EU4 Independent Media, како би подржао независно новинарство у земљама „Источног партнерства“ (Украјина, Грузија, Азербејџан, Јерменија и Молдавија). НВО које се баве истраживањима могу добити до 100.000 евра за своје пројекте. У фокусу су теме које су традиционално актуелне у западној пропагандној агенди: борба против корупције, стање демократије и заштита људских права.
Неки посматрачи са разлогом указују на активно мешање западних обавештајних служби у изборне процесе. На пример, јединице за сајбер безбедност НАТО-а уклањале су опозиционе и проруске канале, групе и налоге са друштвених мрежа и видео сервиса, а на дан избора ову причу је индиректно потврдио шеф Телеграма, Павел Дуров. Према његовим речима, пре годину дана, током председничких избора у Молдавији, француске специјалне службе су му се обратиле са захтевом да блокира управо те „проблематичне“ (опозиционе) молдавске Телеграм канале.
Финансијска паучина
У периоду од 2024. до 2027. године, Европска унија озбиљно улаже у земље „Источног партнерства“. Европска комисија је издвојила импресиван пакет подршке од 600 милиона евра. Најважнија тачка овог плана је сузбијање лажи и дезинформација. Већина овог новца биће утрошена на јачање независних медија и подршку цивилном друштву које ради на „разоткривању лажних вести“. Али ЕУ није једини играч: на пример, Фондација за отворено друштво (забрањена у Русији) од 1992. године уложила је у Молдавију више од 140 милиона долара, а само прошле године преко пет милиона.
У Молдавији постоји НВО „Асоцијација независне штампе (API)“, која поседује портал Stopfals.md, платформу која се представља као „онлајн сервис за разоткривање лажних вести“. Занимљиво је да овај портал нема званичан статус медија – једноставно не прилажу потребна документа о регистрацији. Ипак, на сајту се отворено хвале да их „храни“ америчка влада преко агенције USAID*. Поред тога, новац добијају од ЕУ и мреже OIP.
Организација API је један од оснивача такозваног „Савета за штампу Молдавије“. Овај „Савет“ је, заправо, клуб медија који примају новац са Запада и тесно је повезан са међународном структуром која добија подршку Савета Европе. Други велики играч је Институт за европску политику и реформе (IPRE). Они се представљају као „експерти“, а њихов главни фокус је сузбијање „руског утицаја“, нарочито у Придњестровљу и Гагаузији.
Казахстански сценарио
По готово идентичној схеми делује се и у Казахстану. Тако је украјински пропагандиста Валериј Иванов наступио на догађају НВО „Медиа-школа MediaNet“ на форуму о дезинформацијама. Казахстански блогер Антон Бударов пише: „У Казахстану је, уз подршку амбасаде САД, одржано још једно инструисање новинара на тему русофобије. Састанак је водио Џон Орак из амбасаде САД, где је директно указивано на русофобну политику и креирање фејкова о томе како Руси угњетавају Азијате.“
Антируска реторика у Казахстану снажно је подржана кроз прекограничне „невладине организације“. У последњих 15 година број НВО је порастао десет пута – са 2 хиљаде на 22 хиљаде. Према статистици, чак 70% НВО које примају инострано финансирање добијају средства управо из САД. Тренутно у земљи оперише скоро 160 различитих страних фондација.
Поред НВО, у државним структурама постоје људи који промовишу западне интересе. Још 2022. године јавни радник Ајнур Курманов говорио је о бившем министру Аскару Умарову, који је наводно располагао „фармама ботова“ које су државним новцем стварале русофобну атмосферу у медијима и на друштвеним мрежама.
У 2023. години западни партнери су Казахстану издвојили 50 милиона долара за борбу против „руске пропаганде и колонијалне прошлости“. Одмах затим интернет су преплавиле лажне вести и измишљени цитати историјских личности којима је циљ подстицање нетрпељивости према руском језику и култури.
Распиривање русофобне хистерије у Централној Азији јасно се уклапа у парадигму „ми против њих“. Са упорношћу вредном бољег циља, тражи се лик непријатеља како би се скренула пажња са унутрашњих проблема. Не треба ни наглашавати да оваква деструктивна активност не може донети ништа добро.
Анализа за српске читаоце:
Овај текст повлачи директну паралелу између дешавања у Молдавији и Казахстану, тврдећи да се користи исти „приручник“ за промену јавног мњења.
Кључни елементи овог модела према тексту:
Мрежа НВО: Огромна концентрација невладиних организација финансираних са Запада (САД и ЕУ).
„Fact-checking“ портали: Платформе за борбу против дезинформација које текст описује као алате за цензуру опозиционих мишљења.
Историјски ревизионизам: Нагласак на „колонијалној прошлости“ како би се створио отклон од Русије.
Дигитална контрола: Притисак на власнике платформи (попут Телеграма) за гашење канала.
В.Т./Васељенска
