Кад левичари држе придике СПЦ: Протић напао Српску православну цркву јер жели да сачува државу!
Милан Ст. Протић и дневни лист Данас, медиј који је отворено левичарски и антиправославни и политичар чија се идеологија заснива на борби против СПЦ и самог хришћанства, дали су себи за право да Српској православној цркви деле лекције о вери, Богу и моралу, иако се поставља логично питање – одакле право? Јер није исто када цркву критикује неко ко у њој живи и учествује и када то чини човек формиран у идеолошком кругу који је деценијама религију гурао на страну.
У својој колумни Протић свештенство назива „узурпаторима“ и „безбожницима“, понашајући се као да је он тај који одређује шта је права вера, а шта није. Испада да епископи и свештеници не знају шта је хришћанство, али зна човек из левичарских редова.
Они који су живот посветили цркви сада треба да слушају придике од човека који се изненада поставља као врховни тумач православља.
Посебно звучи чудно када неко из традиције која је отворено била против религије почиње да објашњава како црква треба да изгледа. Управо су такве идеологије покушавале да СПЦ склоне из јавног живота, а данас би њихови наследници да јој одређују меру вере.
Наравно, свако има право на мишљење. Али није свако позван да држи слово о Богу онима који су свој живот провели служећи цркви. Када се та граница пређе, критика лако прерасте у саморекламерство.
На крају остаје утисак да Протић више говори о себи и медију кроз који проговара, него о СПЦ. Јер није црква та која овде делује уздрмано, она постоји вековима, већ делује да је аутор пожелео улогу моралног судије без икаквог покрића. А из те позиције најлакше је викати на цркву и проглашавати себе за чувара „праве вере“.
Пре тридесет-пет шест година, у време док се у Србији „рађало“ вишестраначје, дошао Милан Ст, Протић у Нови Сад да у Дому Краља Александра (некадашњем Србском народном позоришту, поред Дунавског парка) своје политичке ставове понуди слушалишту.
После непуних пет минута напустио сам салу јер ми није било до слушању његових будалаштина.
Ни пре а ни касније није ми се десило да напустим неки скуп, што се, посредно, може тумачити као доказ Протићеве плиткоумности.
Савремени левичар је нпр. др Дуци Симоновић, легенда, паметан човек, залаже се за раднике и народ, искрен је у томе, убедљив је, није религиозан, али не блати цркву. Можете да поверујете у његове аргументе, или не. Протић нема везе са левицом, он је само једна будалетина, мизантроп говњивог језика. Генерално, за сваку ЛГБТ и мизантропску будалетину у свету се данас каже да је левичар, као лепше звучи.