Време је за закон о вештачкој интелигенцији

Снимци одбеглог осуђеника Милоша Меденице највероватније су плод вештачке интелигенције, сматрају стручњаци. Како би такве ситуације превенирали, препознали, али и адекватно деловали, они указују да је ту област неопходно регулисати законом.

Неколико минута нечијег говора и пар фотографија довољни су да се креира видео за који је тешко утврдити да није прави, кажу стручњаци. Случајеви у којима познати љекари у видеопорукама продају медикаменте, а да то и не знају, одраније су познати као злоупотреба вјештачке интелигенције.

И најновији записи одбјеглог осуђеника Милоша Меденице, према мишљењу стручњака за ту област Дејана Абазовића и Ивана Бошковића из Асоцијације менаџера безбедности, највероватније су генерисани вештачком интелигенцијом.

„Са сигурношћу не могу рећи ни једно ни друго, са 100% сигурношћу, али у сваком случају мислим да се ипак ради о вештачкој интелигенцији, на бази свега онога што је мени доступно и чиме ја располажем“, казао је Абазовић.

За Ивана Бошковића, будући да је снимак дошао из потпуно непоузданих извора, за њега је он а приори упитан, у најмању руку упитан.

„Ја нисам имао времена да проверавам да ли је аутентичан или није. Оно што могу сигурно да кажем јесте да су могућности вештачке интелигенције на том нивоу да могу креирати овако реалистичан видео. Да ли је овај или није, то не могу са сигурношћу да кажем“, казао је Бошковић.

Како је тешко препознати да ли су неки видео, фотографија или тонски запис аутентични, треба сумњати у њихову веродостојност, најпре ако долазе са друштвених мрежа, кажу наши саговорници. Ту област, истичу, треба уредити законом и за то, као и за сваку другу злоупотребу, неко треба да одговара.

Последњи снимак Меденице Абазовић сматра и најлошијим.

„Мислим да је ово можда и најгори снимак у серији свих ових који су у задње време изашли. То доказује да живимо управо у времену технологије коју морамо посматрати са аспекта наше потребе и обавезе да ту технологију препознајемо и кроз одређена законска или регулативна решења, са којима ћемо овакве ситуације превенирати и препознати како бисмо могли адекватно и да делујемо“, казао је Абазовић.

Бошковић каже да иницијативе, постоје.

„Сигурно постоји удружење за вештачку интелигенцију у Црној Гори. Постоји и једна сјајна фирма која се у Црној Гори бави управо технологијом утискивања воденог жига у материјал који се генерише вештачком интелигенцијом – нешто што би могло да помогне у каснијој детекцији. Имамо локално и експертизу, имамо и неке кораке, имамо и знање. Сад остаје онај тежи пут – како се креира законска регулатива“, истакао је Бошковић.

Како би се изборила са злоупотребама вештачке интелигенције, Јужна Кореја била је прва земља на свету која је усвојила закон.

ИН4С