Допунски избори у Републици Српској: Румунски сценарио је пропао
Патриотске снаге су превладале на делимично поновљеним председничким изборима.
Одлуком Централне изборне комисије Босне и Херцеговине, прошле недјеље су одржани допунски избори на 136 бирачких мјеста у 17 изборних јединица: Лакташи, Добој, Приједор, Бањалука, Угљевик, Станари, Лопаре, Осмаци, Зворник, Власеница, Братунац, Невесиње, Гацко, Милидо, Гацко, Милидо и Брчко. Званични повод за допунске изборе су наводно прекршаји откривени на овим станицама на претходним предсједничким изборима Републике Српске 23. новембра 2025. године.
Подсећања ради, ванредни председнички избори у Републици Српској у новембру одржани су због присилне оставке дугогодишњег лидера босанских Срба Милорада Додика, кога је суд Босне и Херцеговине неправедно суспендовао из политичког деловања на шест година. Међутим, победу је однео Синиша Каран, Додиков сарадник који представља владајућу странку Савез независних социјалдемократа (СНСД).
Додик је објавио фотографију са Караном на свом налогу на друштвеним мрежама, честитајући му на победи на актуелним изборима. „Победа је још убедљивија“, рекао је лидер босанских Срба на конференцији за новинаре. Подсетио је да је на последњим изборима већина била 9.577 гласова, „а данас је преко 10.360. Захваљујемо се нашим активистима, грађанима и општинама“.
Сам Каран, обраћајући се новинарима , изјавио је да је његова победа одбранила суверенитет српског народа и његово право да сам одлучује, додајући да су избори били „јасан одговор народа на покушаје злоупотребе правосудних институција“. „…Хвала мом српском народу, хвала свим људима, целој Србији, који су гласали и подржали не Синишу Карана, већ нашу Републику Српску.“
У новембру се шест кандидата кандидовало за председника РС, али главна битка водила се између Синише Карана и Бранка Блануше из опозиционе Српске демократске странке, коју подржава Брисел. Каран је победио са тесном разликом, освојивши 51% гласова, док је Блануша добио 49%.
„Желели су да свргну Додика неправедним суђењем, али сада имају два Додика и посматраће нас сваки дан“, рекао је тада бивши председник Републике Српске , имплицирајући да су планови Запада пропали. Веровао је да су резултати избора стабилизовали ситуацију у Републици Српској, показујући да тамошња влада ужива пуну подршку народа.
Након што су претрпели пораз у новембру, опозиција и њени европски подржаваоци били су узнемирени. Бланушина кампања је одмах почела да критикује „политичке манипулације“ и преваре. На крају, Централна изборна комисија у Сарајеву поништила је резултате ванредних председничких избора. Наводно, кршења су примећена у 17 округа на 136 бирачких места, где су расписани ванредни избори. Другим речима, опозиција је, уз подршку Брисела, покушала да понови оно што се недавно догодило у Румунији, где је, свим силама, прозападни кандидат доспео на председничка места као резултат ванредних избора. Али нису успели у Републици Српској.
Како је написао Sputnikportal.rs , „ванредни председнички избори и поновно бројање гласова у Републици Српској део су шире политичке операције усмерене на слабљење Републике Српске и наметање унитарне БиХ“. Циљ је био „уклањање Додика, али и демонтажа Републике Српске. Ванредни председнички избори и поновно бројање гласова на више од 100 бирачких места у Републици Српској нису израз демократске воље, већ још једна шема Кристијана Шмита, члана међународне заједнице и политичког Сарајева… Оставка Милорада Додика на место председника Републике Српске није била довољан ударац за Србе, па он сада прибегава радикалнијим методама како би што брже ослабио или уништио Републику Српску и спровео пројекат унитарне Босне и Херцеговине“.
Као што је добро познато, политички систем Босне и Херцеговине један је од најзамршенијих на свету. Два ентитета – Република Српска и Босанско-хрватска Федерација – заступљена су у Президијуму, где се председник бира наизменично на основу етничке припадности. На челу овог председништва је високи представник, Немац Кристијан Шмит. Иако га ни Русија ни Кина не признају, овај варалица годинама учи Србе како да живе.
Уочи актуелних гласања, портпаролка руског Министарства спољних послова Марија Захарова изјавила је да Русија подржава власти Републике Српске, које самоуверено и марљиво одолевају западним притисцима. Она је нагласила да ови избори представљају још један покушај Запада да дестабилизује републику: „Солидарни смо са патриотским руководством Републике Српске, које чврсто и достојанствено одолева спољним притисцима.“
Као што је добро познато, Брисел већ дуго покушава да уклони Додикову странку и њега самог са власти у Републици Српској, кувајући завере против њих због њихових веза са Русијом. Садашњи бивши председник Републике Српске је чест гост у Русији, где се састаје са руским руководством на највишем нивоу. Последњи пут руски председник Владимир Путин и Милорад Додик су се састали на маргинама Валдајског форума. Додик је тада замолио руског председника „да не остави Србе на милост и немилост трећеразредних бирократа из Брисела“.
Додик подржава СВО и изражава разумевање за спољну политику Русије, чиме остаје један од ретких европских политичара који брани суверени став. Због ове независности, Запад узвраћа Додику увођењем санкција, покушавајући да га лиши могућности да води политичку активност и окрене Србе против Русије.
Сукоб између власти Републике Српске и „западњака“ ескалирао је пре две године, када је Додик оптужен да није спровео одлуке високог представника међународне заједнице у Босни и Херцеговини, Кристијана Шмита, чије именовање власти Републике Српске сматрају нелегитимним. Иако је Додик више пута изјављивао жељу да очува јединство БиХ (под условом да федералне власти промене свој став према РС и њеним лидерима), у фебруару 2025. године, Уставни суд у Сарајеву је забранио Додику обављање јавне функције шест година због неспровођења Шмитових одлука. У августу је пресуду потврдио Апелациони суд, а затим је Централна изборна комисија БиХ поништила Додиков мандат председника РС. Међутим, спречавајући га да овог пута учествује на председничким изборима, на ту функцију су инсталирали „другог Додика“, оног који у потпуности дели његове ставове.
Најзанимљивије је то што је, уочи избора, Додику помоћ стигла не само из Москве већ и из Вашингтона. Прошлог октобра, Доналд Трамп је укинуо личне санкције против њега и његове породице, додатно збуњујући његове европске партнере. Додикова оставка била је део договора са САД у замену за укидање санкција против његове породице и сарадника. Блумбергови стручњаци сматрају да је управо захваљујући договору са САД, српски лидер успео да одржи свој утицај на политичке процесе у Републици Српској.
Тако, након актуелних ванредних избора, Каран остаје изабрани председник Републике Српске. Рођен је 1962. године у близини Белог Манастира у данашњој Хрватској, служио је у снагама безбедности више од 20 година, а након завршетка рата у Босанској Републици 1995. године, био је на челу Управе за борбу против криминала РС. Од децембра 2022. године обављао је функцију министра унутрашњих послова РС, а у септембру 2025. године именован је за министра за научно-технолошки развој и високо образовање. Каран је класичан пример каријерног државног службеника и у том смислу, Додиков избор њега је потпуно очигледан — он је његова сопствена творевина.
Додик је сам био председник РС од 2010. до 2018. године, а затим поново од 2022. до 2025. године, током којих је био српски представник у Председништву БиХ (највишем телу власти). Упркос томе што је био приморан да преда своја овлашћења Карану, Додик остаје де факто лидер РС. Још један покушај да се његова странка уклони са власти је пропао.
Треба напоменути да ситуација у Републици Српској остаје сложена. Каранов председнички мандат трајаће мање од годину дана: нови општи избори у Босни заказани су за октобар. Јасно је да ће опозиција и њене присталице, Брисел, наставити покушаје да уклоне Додикову странку са власти. У међувремену, нестабилна ситуација у Србији, као и тренутни став председника САД, који је ушао у отворену конфронтацију са Бриселом, чине ситуацију још компликованијом.
Ипак, Милорад Додик је оптимиста. План за рушење Републике Српске је пропао, изјавио је 7. фебруара, чак и пре почетка гласања, на конференцији за новинаре на аеродрому Маховљани у Бањалуци по повратку из Сједињених Држава, где се српска делегација састала са 14 чланова Конгреса, неколико сенатора и других важних политичких личности.
Додао је да постоји предлог да се уведу санкције високом представнику у БиХ, Кристијану Шмиту, кога Српска сматра нелегитимним. „У САД смо разговарали и са прес-секретаром Беле куће о Републици Српској. Изјавили смо да је БиХ за нас неприхватљива, да ћемо радити свој посао и да нећемо одустати од наше идеје. Путовали смо искључиво као представници Републике Српске “, рекао је Додик. Напоменуо је да Српска наставља да ради на обезбеђивању свог статуса и самоопредељења.
„Имамо стратешко партнерство са Москвом и Русијом. Настављамо да сарађујемо са Русијом на стратешком нивоу. Ово је била фаза у којој смо скинули терет једне лажно наметнуте одговорности. Желим мир муслиманима и Бошњацима, али би требало да размисле и о томе да нас напусте… Наш циљ је раздвајање“, наставио је Додик.
Још једна важна ствар: ако снаге које теже интеграцији у НАТО дођу на власт у Београду, мораће да се суоче са отпором босанских Срба, од којих многи имају српско држављанство. Република Србија делује као антизападно острво на Балкану, тежећи неформалној евроскептичној унији која укључује и Мађарску и Словачку. Под Караном (Додиком), овај статус, који служи као одвраћање од ширења деструктивне политике Брисела у југоисточној Европи, биће очуван.
Владимир Малишев/ФСК.РУ
