СТУПИЛЕ НА СНАГУ ИЗМЕНЕ ЗАКОНА О ТУЖИЛАШТВУ: Загорка Доловац више не одлучује сама који ће тужиоци бити за организовани криминал, следи ревизија њених одлука?

Фото: Принтскрин

( Врховни јавни тужиоц Загорка Доловац, Фото: принтскрин )

Изменама и допунама Закона о јавном тужилаштву, које данас ступају на снагу, Институт упућивања тужилаца не укида се већ ће се убудуће спроводити у пуном капацитету, али с једном кључном разликом – одлуке о упућивању из нижих у виша јавна тужилаштва доносиће Високи савет тужилаштва, а не Врховни јавни тужилац Загорка Доловац као до сада, објашњава саговорник Курир из врха српског правосуђа.

Према његовим речима, иако је овај инситут био замишљен као привремено решење и изузетак, пракса која се спроводи годинама уназад показује да је заправо био „веома важно средство и полуга моћи у рукама Доловац“.

„Када о овако важном питању одлучује само једна особа, реч је о концентрацији моћи у њеним рукама. Убудуће ће ВСТ одлучивати о упућивању, а министар је већ позвао све упућене тужиоце који желе да остану на местима на која су упућени поднесу сагласност Савету, који би у року од 30 дана требало да одлучи. Очекивано је да ће бити урађена и ревизија свих одлука о упућивању, као и да се поједини тужиоци врате у своја матична тужилаштва, али то никако не значи да ће, како опозициони медији желе да представе, бити стопиран рад Јавног тужилаштва за организовани криминал“ – објашњава наш саговорник.

Како додаје, јасно је због чега управо упућене тужиоце из ЈТОК највише погађа ова законска измена, с обзиром на то да су годинама добијали дупло већу плату и то за готово тродупло мање посла у односу на кривично одељење Вишег јавног тужилаштва у Београду.

– Важно је да грађани знају да ова законска измена не значи смањен број тужилаца који се боре против криминала и корупције, нити смањење њихових овлашћења. На против, ова измена значи да о томе ко ће бити тужилац у „специјалном тужилаштву“ више неће одлучивати само једна особа, односно Загорка Доловац, која је на овај начин праткично имала неограничену моћ утицаја. Дакле, никакав крах државе се неће догодити, окривљени неће бити ослобођени, нити ће ухапшени масовно бити пуштани из притвора. Истраге ће бити настављене, судски поступци такође, једина је измена у томе да више у ЈТОК-у неће поступати искључиво тужиоци наклоњени Загорки Доловац, већ они за које ВСТ донесе одлуку да испуњавају критеријуме – објашњава саговорник из правосуђа.

Као најдрастичнији пример он наводи „случај“ тужиоца ЈТОК Миленка Мандића, који се у статусу „упућеног“ налази већ пуну 21 годину.

– У његовим рукама је предистрага убиства адвоката Драгослава Мише Огњановића, коју је по хитном поступку, само два дана после злочина који се догодио у јулу 2018. Загорка Доловац преузела од Вишег јавног тужилаштва у Београду и додели га ЈТОК-у. Већ наредног дана, 31. јула исте године одржана је и седница Бироа за координацију рада служби безбедности, на којој су били присутни и Доловчева и главни тужилац ЈТОК Младен Ненадић. После седнице Владина Канцеларија за сарадњу с медијима издала је саопштење да су „сви државни органи ангажовани на расветљавању околности убиства адвоката Огњановића“, као и да ће бити пружена сва неопходна асистенција Врховном тужилаштву и Јавном тужилаштву за организовани криминал ради решавања овог кривичног дела – додаје наш саговорник и и подсећа да је резултат рада такав да ово убиство до данас није решено.

Исти тужилац, Мандић, који већ готово осам година води ову предистрагу без осумњиченог за злочин, објашњава, заступа оптужницу и против бивше државне секретарке Дијане Хркаловић и некадашњег начелника Службе за специјалне истражне методе Дејана Миленковић.

„Окривљени Миленковић је на претходном суђењу затражио изузеће тужиоца Мандића, због сумње у његову непристрасност, тврдећи да је Мандић имао лични интерес да покрене поступак против њега, како би се заштитио од непоступања у предмету убиства адвоката. Изјавио је да је лично тужилац Маднић узео изјаву особе која је убици уступила аутомобил коришћен у извршењу кривичног дела и који се нудио за сведока сарадника. Тужилац Мандић, који ради на решавању тог убиства, статус му није доделио, али је сведок који је био спреман да проговори убијен“ – подсећа наш саговорник на недавни случај који је изазвао праву буру у српском правосуђу.

Како додаје, ово је само један од скоријих примера одлука тужиоца упућеног у ЈТОК која је изазвала буру у стручној јавности.

„После ових информација изнетих на главном претресу, јавност је остала ускраћена за конкретне одговоре из ЈТОК, да ли је оно што је Миленковић изговорио истина или је само одбрана окривљеног. Истини за вољу, није реч о обичном окривљеном, већ некадашњем начелнику веома важног полицијског одељења. Оваква његова изјава отворила је бројна питања, укључујући и оно да ли се од тога да одлуке ко ће бити тужилац у ЈТОК више не доноси само Загорка Доловац представља као „крај државе и владавине права“ заправо из страха шта ће евенутално нови тужиоци који би могли да дођу на та места избором ВСТ да затекну у бројним предметима?“ – наводи наш саговорник.

Резултате рада, како додаје, показаће време. Нико, према његовим речима, у овом моменту не може да тврди да ће они бити лошији или можда далеко бољи.

„Бројни су примери тога да је оваква законска измена била је неопходна, јер рецимо, за две године није изабран ни један тужилац, не само у ЈТОК, већ ни у једно тужилаштво. Ако се изузму Више јавна тужилаштва у Војводини која се једина редовно попуњавају, а за која у правосудним круговима одавно важи уверење да се налазе под потпуном контролом Загорке Доловац, сва остала тужилаштва су без попуњених систематизација годинама. Огласи за Више јавно тужилаштво у Београду нису чак ни расписивани иако недостају чак 23 тужиоца, што је више него што укупно има Тужилаштво за организовани криминал, а о обиму посла који носи београдско ВЈТ сувишно је и говорити“ – закључује наш саговорник.

Курир