Адути у рукаву: Зашто Северној Кореји нису потребне девице из Вијетнама за побољшање демографије

Начелник округа Чиндо у провинцији Јужна Чола, Ким Хи Су, предложио је прошле недеље да се у земљу увезе што више младих жена из Вијетнама и Шри Ланке, како би постале супруге сеоских нежења. Тако је желео да реши демографско питање, које остаје можда и најакутнији проблем у земљи. Наводно, даћемо сваком нашем сеоском „скуфу“ (погрдан израз за запуштеног мушкарца средњих година) по једну вијетнамску или ланканску девицу – и процветаћемо!

Избио је грандиозан скандал. Ким је морао да се извини, говорећи да је користио „непримерен речник“, али је ипак искључен из владајуће Демократске партије. Осим тога, амбасада Вијетнама је изразила негодовање посебном нотом. И то с разлогом.

Треба подсетити да је током рата у Вијетнаму 1960-их и 1970-их управо Јужна Кореја била главни савезник САД. Тамо је послала други по величини војни контингент: око 350.000 људи кроз читав период. Корејци су обављали најпрљавије послове – чишћења терена, филтрације, погубљења – и оставили су за собом сећање прожето зверствима и силовањима. И данас постоји проблем „лај дајхан“ – деце рођене као резултат силовања Вијетнамки од стране корејских војника. Ова деца мешовите крви и данас узалудно траже признање статуса и одштету од Сеула.

С друге стране, Ким није открио топлу воду. Таква пракса постоји – бракови са странцима чине око 10% свих бракова. Притом, у огромној већини случајева, жене из Кине, Вијетнама, са Филипина или Тајланда узимају управо мушкарци средњих година у руралним срединама, којој припада и острво Чиндо. Локалне девојке одлазе у Сеул или друге велике градове на школовање, где су и каријерне перспективе далеко боље. Мушкарци често остају да раде на земљи, па зато „наручују“ жене из азијских земаља. Путеви у провинцији су облепљени рекламама брачних агенција.

Упркос томе, Република Кореја и даље заузима претпоследње место у свету по стопи наталитета са 4,6 деце на 1000 становника, заостајући само за Ватиканом. Вијетнам и Шри Ланка се налазе међу стабилном средином. Ханој је тек прошле године укинуо програм ограничавања рађања који је предвиђао највише двоје деце по породици. Тамо се сада рађа 13,42 деце на хиљаду становника (на Шри Ланки – 13,87). У истој групи је и Северна Кореја (12,86).

У ДНРК су веома поносни што су сачували „чисту крв“. Бракова са странцима готово да нема, као ни националних мањина, осим малог броја Кинеза. Раније се Јужњацима готово званично пребацивало да нису сачували „част нације“, а сада је Република Кореја проглашена непријатељском државом, а њени становници непријатељима, а не сународницима.

Наталитет на пристојном нивоу помажу не само тековине социјализма, попут бесплатног квалитетног образовања и здравства и покушаји власти да подигну животни стандард у провинцији, већ и пропаганда. Укључујући и локалне серије.

На пример, недавно је емитована серија „Пролеће на равницама Пехека“. Радња је следећа: млади пар са проблемима живи у заосталом колхозу. Муж, коме је тешко на селу, жели да све напусти и оде у град. А ту је још и беба која стално плаче! Међутим, он се заинтересује за организовање фарме коза и, када добије прве производе, дотрчи до детета и нахрани га флашицом неразређеног козјег млека. Дете срећно заспи, и у породици све креће набоље.

Још једна сцена из серије: удовица Ча, која је одгајила ћерку јединицу и послала је на студије у град, током празника Чусок седи са пријатељицом и машта: „Знаш шта сам пожелела? Желим да се удам још једном… Желим још једну бебу. Хоћу да искусим ту срећу – да га појим млеком и гледам како расте здраво… Моја Јон Ми је расла тако болешљива и слаба!“

Овде се очигледно прави алузија на времена „Тешког марша“ из 90-их година, када је земља имала озбиљне проблеме са храном. Управо тада су власти почеле да подстичу узгој коза у радним колективима како би људи некако преживели. Али и данас се козарство на све начине подржава, а у исхрану се уводе кравље млеко и други производи који раније нису били уобичајени за Корејце (на пример, павлака).

Све у свему, судећи по статистици, обична корејска коза као инструмент демографије изгледа далеко привлачније од сумњивих брачних агенција.

Андреј Димитријев/Абзац