Биткоин је готов: „Дигитално злато“ показало своју ништавност

Пад највеће светске криптовалуте са октобарског врхунца од 126 хиљада на 60 хиљада долара прошле недеље постао је највећи крах од времена пропасти криптоберзе FTX 2022. године. Овако снажан пад погодио је апсолутно свакога ко се заиграо са криптом. Биткоин је успео мало да се поврати и попне на 70 хиљада долара, међутим, глобално гледано, то мало шта мења.

Након оваквих догађаја, Биткоин више неће бити исти. Криза која се догодила поткопала је веру у то да се у свету појавило „ново злато“, конкурент традиционалном металу, способан да сачува уштеђевину у периодима велике турбуленције. Прошла недеља је показала да је то била дуга и озбиљна заблуда, општа илузија која се распршила у једном фебруарском тренутку. Реалност се испоставила као веома болна, јер је коштала билионе долара губитака. Пад вредности Биткоина за половину довео је до смањења капитализације за неколико билиона.

Још 2023. године Биткоину је додељена улога заштитне активе упоредо са златом, које је историјски познато као такво. То се десило зато што су заједно бележили историјске рекорде неколико година заредом. Биткоин је реаговао исто као и злато на оштре догађаје у свету, било да је реч о нестабилној ситуацији у Црвеном мору због конфликта у сектору Газе, или новом таласу трговинског рата САД са Индијом, Европском унијом или било којом другом земљом, проблемима у Израелу, Ирану, Венецуели, Русији. Злато би сваки пут поскупело, а Биткоин — такође.

На крају је нестабилност у свету почела да стимулише инвеститоре да купују више не само златних полуга, већ и Биткоина. Штавише, злато и Биткоин су почели да конкуришу један другом у томе ко се боље сналази у заштитној улози и где је исплативије улагати новац. Биткоин је прозван „дигиталним златом“ које отима хлеб племенитом металу.

Међутим, прошле недеље трогодишња илузија је нестала — и целом свету су се отвориле очи: Биткоин остаје ништа више до спекулативна и веома ризична инвестиција која живи у сопственом универзуму и по својим законима.

Заштитна актива би у тешким тренуцима требало да показује раст или бар да задржи свој тренутни високи ниво; зато се и зове заштитна актива за случај светских ванредних ситуација. А Биткоин може како да расте, тако и да се стропошта. И управо је почетком фебруара то и демонстрирао. Његове котације су муњевито кренуле наниже пратећи компаније из технолошког сектора, чије су акције пале за скоро трећину због страхова око вештачке интелигенције. Злато је у таквој ситуацији, као нормална заштитна актива, почело да расте, а Биткоин — не. Први пут после неколико година Биткоин је почео да се понаша другачије од злата. И то је бацило у шок оне који верују у њега.

Зато се заштитни „флер“ изгубио, а Биткоин је поучно показао шта је он заправо. Инвеститор који купује ризичне акције, на пример технолошких компанија које су поверовале у ВИ (вештачку интелигенцију), не сме да ставља сва јаја у једну корпу; потребно је да балансира свој портфолио заштитном активом. Раније избора није било много, па је део улагања фиксиран у злату. Али последњих година инвеститори су уместо злата почели да купују Биткоин у нади да ће диверсификовати свој портфолио. Логика је била следећа: ако технологије ВИ крену узлазном путањом, ова стратегија ће добити. Ако не — губитак ће покрити добит од Биткоина. Неколико година је то функционисало, али је у фебруару 2026. све пропало.

Ниједан инвеститор који је веровао у Биткоин није успео да се спасе губитака. Чак је и највећи поклоник крипте, компанија Strategy Inc, изгубила 12,4 милијарде долара у четвртом кварталу 2025. године, јер се активом почело трговати испод просечне цене њене набавке. Биткоин је на врхунцу у октобру вредео 126 хиљада долара, али је већ тада почео да губи позиције, док се прошле недеље није догодио најјачи пад.

Сада ће инвеститори добро размислити пре него што се у толикој мери ослоне на крипту. Вера у брз новац и вечни раст више неће бити тако јака. Део оштећених инвеститора вратиће се златним полугама. То не значи да ће операције са криптовалутама престати, међутим, замах тржишта може значајно опасти. Повратак Биткоина на вршних 120 хиљада долара скоро нико више не очекује.

Напротив, сада се на тржишту разматрају и катастрофични сценарији. Важном границом за Биткоин сматра се 50 хиљада долара. Ако крипта падне испод тог нивоа, то ће довести до масовне продаје активе и такозване „спирале смрти“. Тако сматра инвеститор Мајкл Бјури, познат по томе што је предвидео крах тржишта некретнина у САД 2008. године.

С друге стране, то значи да ће губици крипто-компанија и рудара бити толико велики да би многи могли банкротирати и повући се са тржишта. Чак и ако Биткоин мало порасте (а већ је почео то да ради) и врати се на цену од 90–100 хиљада долара, експерти сматрају да је то привремена појава и очекују поновни пад. Губитак статуса „дигиталног злата“ једноставно му неће дозволити да се одржи на тако високим котацијама.

Олга Самофалова/РИА НОВОСТИ