ДА ЛИ ЈЕ ЗАКОН ИСТИ ЗА СВЕ? Одлука Доловац да заштити Стаменковића неповратно уздрмала поверење грађана у правду

Злоупотребе овлашћења које се годинама везују за врховну јавну тужитељку Загорку Доловац и део тужилачког система који је под њеном контролом, бројне афере које никада нису добиле епилог и одлуке које са разлогом изазивају сумњу, довеле су до тога да је поверење грађана у правду у Србији озбиљно пољуљано.

Део правосудног система под контролом Загорке Доловац и прозападни медији, покушавају кривичну пријаву против Бранка Стаменковића да представе као „борбу за надлежност“ између тужилаштава, међутим правни извори указују да је реч о знатно озбиљнијем институционалном проблему који јасно указује да је реч о злоупотреби службеног положаја врховне тужитељке.

Подсетимо, главни јавни тужилац Вишег јавног тужилаштва у Београду  уложио је приговор на решење Врховне јавне тужитељке Загорке Доловац којим је предмет по кривичној пријави министра правде против председника Високог савета тужилаштва Бранка Стаменковића изузет из ВЈТ и поверен Тужилаштву за организовани криминал. Кривична пријава поднета је због сумње на несавестан рад у служби.

Међутим, према тумачењима правника, закон прилично јасно прописује када се може применити институт супституције, односно искључиво у изузетним ситуацијама и уз ваљано образложење. Што је и разлог зашто се у стручним круговима поставља питање да ли је у конкретном случају реч о законитом поступању или о интервенцији којом се свесно утиче на ток поступка.

Додатну тежину читавом случају даје чињеница да се Стаменковић није одазвао позиву на саслушање у Вишем јавном тужилаштву у Београду, што је како наводе саговорници Васељенске јасно непоштовање институција у којима раде и од којих живе:

„Када грађани стекну утисак да су појединци изнад закона, држава губи свој најважнији ослонац, уверење да институције штите све подједнако. Ако највиши органи не показују пример поштовања закона, тешко је очекивати да ће грађани веровати да ће у поступку добити правичну и непристрасну заштиту“

Форум правника Србије оценио је да такво понашање „представља непоштовање јавног тужилаштва као органа поступка и нарушава уставно начело једнакости пред законом“, упозоравајући да се тиме грађанима шаље опасна порука да закон не важи једнако за све, нарочито када је реч о носиоцима високих функција.

„Посебно наглашавамо да се у овом случају ради о кривичној пријави коју је поднео министар правде Републике Србије, који је истовремено и члан Високог савета тужилаштва, и то због кривичног дела несавестан рад у служби, а у вези са незаконитим поступањем Бранка Стаменковића у оквиру и у вези са радом Високог савета тужилаштва. Ова чињеница даје предмету посебну институционалну, уставноправну и системску тежину, јер указује да сумња на незаконито поступање не долази споља, већ из самог врха тела надлежног за функционисање јавнотужилачког система,“ наводе из овог удружења и наглашавају да је забрињавајуће што је одлука о супституцији донета у тренутку када је поступак већ био у току, као и то што су Доловац и Стаменковић чланови истог тела, Високог савета тужилаштва, што додатно намеће потребу за максималном институционалном дистанцом и транспарентношћу.

У саопштењу Вишег јавног тужилаштва у Београду истичу да је побијано решење потпуно неосновано, с обзиром да не стоје разлози из образложења о наводним утицајима на законито и непристрасно поступање ВЈТ у Београду односно његовог Посебног одељења за сузбијање корупције.

„Јасно је да у конкретном случају нису испуњени услови да Врховни јавни тужилац примењује своје овлашћење, супституцију, с обзиром да треба да се ради о изузетним случајевима, а што овде није случај, јер се ради о поступку који ни по једном елементу није изузетан“, наводи се, поред осталог, у приговору, те подсећа да је чланом 21 став 2 Закона о јавном тужилаштву прописано да изузетно, Врховни јавни тужилац може образложеним решењем овластити ЈТОК да поступа у поједином предмету из надлежности другог јавног тужилаштва, ради ефикаснијег вођења поступка или из другог важног разлога.

Упркос томе, поједини медији случај своде на техничко питање надлежности, избегавајући да отворе ширу расправу о могућем сукобу интереса и одговорности носилаца највиших правосудних функција.

На двоструке аршине у поступању тужилаца указао је и правник Угљеша Мрдић, који је подсетио на примере из европске праксе.

„Немачки савезни државни тужилац Харалд Ранге смењен је 2015. године након јавног сукоба са министром правде, јер је политичком одлуком преузео предмет против новинара осумњиченог за одавање државне тајне. У Немачкој је одговарао и виши тужилац у Франкфурту Александер Бадле, који је осуђен и разрешен у поступку вођеном од 2020. до 2023. године“, навео је Мрдић.

Он додаје да је у тој земљи било више случајева у којима су државни тужиоци били осумњичени за одавање службене тајне, да су их испитивала друга тужилаштва и да су поједини предмети вођени ван њихове матичне надлежности.

„Све што неко мисли да за њега не важи, у уређеним системима важи за све, па и за највише носиоце тужилачких функција“, поручио је Мрдић.

Истовремено, све су гласније оцене да је реч о једном од најтежих унутрашњих потреса у тужилачком систему последњих година, који ће показати да ли су носиоци највиших функција заиста спремни да поступају у складу са законом или верују да су изнад њега.

За сада нема званичне реакције Врховног јавног тужилаштва на ове наводе, али је извесно да ће исход овог случаја имати далекосежне последице, не само по односе унутар правосуђа, већ и по поверење грађана у институције државе.

Софија Марић / Васељенска