Мењају се таблице у Србији: Ево ко добија зелену боју

Ова пракса је присутна и у ЕУ.

На конференцији Српске асоцијације увозника возила и делова, одржаној у Сава центру, представници домаће и европске аутомобилске индустрије говорили су о предлозима за унапређење регулативе и подстицаја у циљу бржег развоја електромобилности у Србији.

Генерални секретар Српске асоцијације увозника возила и делова Борис Ћоровић изјавио је да је то удружење предложило да се у нови Закон о безбедности саобраћаја уврсти увођење зелених регистарских таблица за електрична возила, као и могућност управљања лаким комерцијалним возилима масе до 4,25 тона са возачком дозволом Б категорије.

Ћоровић је истакао да је пракса зелених таблица за електрична возила већ присутна у Европској унији.

„То је нешто што имају у Копенхагену, али и Будимпешти, и Софији, и Љубљани, и многим градовима и државама. Дакле, то је неопходан услов да бисте могли да пружате неке врсте нефинансијских подстицаја, олакшица за паркинг, за путарине, вожњу жутом траком“ – објаснио је он.

Говорећи о предлогу који се односи на повећање дозвољене масе возила за Б категорију, Ћоровић је навео да су електрична возила тежа због батерија, те да је управо то разлог за измену.

„Не тражимо то за већински дизел моторе, већ за електрична возила која су по природи ствари мало тежа због саме батерије“ – навео је Ћоровић.

Он је додао да све предложене праксе већ постоје у европским државама, те да би њиховим усвајањем Србија само применила решења која су већ део регулаторног оквира ЕУ.

На конференцији је говорила и директорка за планирање и стратегију Европског удружења произвођача аутомобила (АЦЕА) Мариа Линкова Нијс, која је оценила да само постављање регулаторних циљева и обавеза није довољно да би се подстакла већа употреба електричних возила у Србији.

Према њеним речима, неопходно је да Србија дефинише јасне циљеве, али и услове који омогућавају трансформацију ка електромобилности.

„Субвенције за куповину електричних возила и ослобађање од годишњег пореза на коришћење моторних возила у Србији су кључни елементи. Када говоримо о инфраструктури, јавни пуњачи су посебно важни за становнике стамбених зграда и за комерцијална возила којима је потребно и пуњење дуж аутопутева“ – објаснила је она.

Нијс је нагласила да без развоја инфраструктуре, подстицаја за куповину, фискалних олакшица и конкурентних цена електричне енергије тржиште електричних возила неће моћи да расте. Истакла је и да би Србија требало да примени технолошки неутралан и флексибилан приступ, узимајући у обзир да је електромобилност у средишту транзиције.

„Наивно је претпоставити да ће електромобилност функционисати у свим регионима, свим околностима и свим случајевима употребе. Стога, свако законодавство треба да следи технолошки неутралан приступ и да дозволи све погонске склопове све док показују жељене уштеде емисије ЦО2“ – нагласила је Нијс.

Она је подсетила и на податак Међународне агенције за енергију да ће 40 одсто возила која ће бити продата током 2030. године широм света имати електрични погон.

Говорећи о ширем контексту, Нијс је оценила да Србија, као део европског аутомобилског екосистема, може имати значајну улогу у смањењу зависности Европе од кинеских произвођача.

„Европска аутомобилска индустрија пролази кроз трансформацију која се дешава једном у веку. Остајемо посвећени климатској неутралности и улажемо више у иновације него било који други сектор. Међутим, произвођачи возила су одговорни само за део ове трансформације, а то је снабдевање возилима. Укупан успех ће зависити од координисане акције влада и других заинтересованих страна“ – рекла је она.

Поруке са скупа указују на то да даљи развој електромобилности у Србији захтева истовремене регулаторне измене, финансијске подстицаје, улагања у инфраструктуру и координисану сарадњу државе и индустрије.

24.седам