СРЕТЕЊСКА СВЕЋА: Светлост за просвећење народа или магијска амајлија?
На празник Сретења Господњег у храмовима се освећују свеће. За то постоји посебан чин под називом: „Чин благослова свећа на Сретење Господње“. Чак и код људи који редовно иду у цркву, може се јавити питање: зашто је потребно освећивати свеће посебним чином, ако су оне у храму већ саме по себи посвећене?
Поглед кроз историју
У древној Цркви, већ од првих векова, биле су веома популарне литије са свећама или светиљкама. Оне су постале претече наших данашњих литија. Западана црква је временом увела свечане процесије са воском како би вернике одвратила од паганских празника везаних за култ ватре.
С друге стране, у Византији су ове литије често биле повезане са молитвама за избављење од епидемија и природних катастрофа. Током страшне куге 541. године, свештеници су обилазили градове са упаљеним свећама, поверавајући становнике Божијој заштити. Свеће су се благосиљале унапред, уз речи праведног Симеона Богопримца: „Светлост да просветљује незнабошце и славу народа Твога Израела“.
Петар Могила и борба са паганством
На нашим просторима, чин освећења сретењских свећа постао је познат у XVII веку захваљујући Требнику кијевског светитеља Петра Могиле. Он је увео овај чин делом и зато да би потиснуо преостале паганске обичаје. Стари Словени су почетком фебруара славили „Громнице“, верујући да ватра на тај дан поседује магијску моћ заштите од грома и зла. Православни чин освећења је овој традицији одузео паганску основу и дао јој хришћански смисао.
Ова традиција се снажно задржала у Пољској, где се празнује Богородица Громнична, и верује се да ове свеће штите кућу од пожара и удара грома.
Сусрет два света
За православне хришћане, Сретење је сусрет старог света, у лику Симеона Богопримца, са новим, јеванђељским светом. Када у рукама држимо сретењску свећу, ми се не молимо „против грома и муња“ у магијском смислу, већ за очишћење истинском светлошћу Христовог Јеванђеља.
Молитве нас подсећају да светлост коју носимо у рукама треба да буде симбол Светог Духа који обитава у нашим мислима и срцима. Као што је праведни Симеон носио Богомладенца као светиљку кроз таму, тако и ми позивамо Христа да обасја наш животни пут.
СПЖ
