Црна тројка спрема нову агресију на српски народ
Купује се нова софистицирана и веома скупа опрема, отварају се нове фабрике за муницију, а постојеће увећавају производњу, склапају се нови војни савези, а истовремено се враћају обавезни војни рокови. Све то „прати” се са озбиљним повећањем издвајања из буџета за оружане снаге. И овде није реч о земљама са севера Европе у актуелној геополитичкој ситуацији, већ о државама и територијама на Балканском полуострву.
Геополитичке разлози су да овај регион милитаризује јесте жеља више западних центара моћи да овај регион припадне западној сфери интереса, када се сагледа кога и на који начин ове силе наоружавају. Главни циљ је да се из овог дела Европе одстране силе које су им супротстављене и ту се пре свега мисли на Кину и Русију. Изговор за наоружавање које није у систему колективне НАТО безбедности често је жеља да се наводно спречи „малигни утицај” ове две глобалне силе у региону и да се све стави у функцију ширих геополитичких интереса којима смета прокламована војна неутралност Србије. Без обзира на то шта се званично говори о суседним државама и територији под контролом Приштине, наша земља може само на себе да се ослони. Одвраћање агресивних тенденција у окружењу и јужној покрајини је и разлог за озбиљно наоружавање.
Председник Србије Александар Вучић упитао је за шта је потребан Хрватској и Албанији савез када су већ чланице НАТО-а. Додао је да су морали и Приштину да укључе како би свима ставили до знања да то креирају против Србије. „То је велика претња грађанима Србије и велика претња српском народу у целини. Много већа него што у овом тренутку можете сагледати. Имам и више обавештајних података и не желим о томе да говорим. Осим што, као што видите, свакога дана отворено и недвосмислено упозоравам наше грађане”, казао је Вучић, приликом посете Анкари и додао да је све то рекао и Реџепу Тајипу Ердогану, али и многима другима. Како је додао, на Србији је да тога буде свесна, како он као врховни командант, тако и српско Министарство одбране, начелник Генералштаба, генерали.
„Ја сам о томе са њима разговарао. Ми било кога да нападамо нећемо, да правимо војне савезе нећемо, ми ћемо да останемо војно неутрални, али страховитом брзином снажимо наше војне капацитете и потенцијале”, рекао је. Вучић је додао да на паради Војске Србије није све показано, а да је у међувремену још много тога купљено, набављено, направљено. Најавио је да ће наставити то да се ради и то убрзано, снажно, озбиљно и одговорно како бисмо могли да одвратимо потенцијалног агресора. „За разлику од многих људи који размишљају о својој каријери и који су понекад и наивни и мисле да је важно да због странаца преживе још један дан, ја осим што добијем све податке пажљиво их анализирам и то је много већа опасност за Србију него што изгледа. То неко предвиђа не за дефанзивна, већ за офанзивна дејства у случају појединих сценарија на истоку Европе”, рекао је Вучић. Нагласио је да грађани морају због једног разлога да буду мирни, не због непостојања њихових озбиљних намера против Србије, већ јер је Србија довољно озбиљна и довољно снажна у овом тренутку да одврати од потенцијалног агресора.
Крајем јануара представници Загреба, Тирани и Приштине одржали су састанак у Хрватској, а убрзо након тога и у Скадру. То је најоштрије осудило српско Министарство одбране, поручујући да је реч о фактору притиска и безбедносном изазову за Србију и српски народ на Косову и Метохији, као и претњи миру у региону. „Овакво деловање представља отворено игнорисање и грубо кршење Резолуције 1244 СБ УН и Војнотехничког споразума из Куманова. Косово и Метохија је саставни део Републике Србије, под привременом управом УН, а Кфор једина легитимна оружана формација на територији КиМ, са јасно дефинисаним мандатом”, указује се у саопштењу министарства.
Aлбански министар одбране Пиро Венгу је после састанка у Скадру најавио да ће ове године бити одржана заједничка вежба Албаније, Хрватске и Приштине, што значи даљу ескалацију претњи по мир у региону. На свом фејсбук профилу је написао да је састанак још један корак у оквиру споразума Албаније, Хрватске и Приштине о сарадњи у области одбране и истакао да је фокус био на заједничким вежбама и обуци за суочавање са безбедносним изазовима и хибридним претњама. „Прва трилатерална вежба биће одржана 2026. године, у складу са стратешким концептом НАТО-а и евроатлантским циљевима”, навео је Венгу. На ову изјаву није стигао, бар званично, ни једно слово упозорења из НАТО-а.
Политички аналитичар Срђан Граовац каже да је већ након почетка 21. века било јасно да се период апсолутне америчке доминације у међународним односима завршава и то после руске интервенције у Сирији, пре тога у Грузији, а затим уласка руске војске на Крим. Граовац за „Политику” каже да се на све то се надовезала 2022. година када долази до ескалације сукоба у Украјини. Оцењује да је тада урушавање међународног поретка дошло у акутну фазу и од тог тренутка, са свешћу да се рат у Украјини неће скоро завршити, кренуо је процес наоружавања широм света, па самим тим и на Балкану.
„У току је промена међународног поретка и у тим околностима свако сматра да је сад тренутак да реализује неке идеје и планове који се у другим околностима не би могли реализовати. То се може видети на Блиском истоку, на Кавказу и то на жалост може бити опасност и на Балкану и зато долази до појачаног наоружавања. За то постоји више кључних фактора. На првом месту то је НАТО који као што видимо подстиче наоружавање не само Албанаца, већ и у суседној Хрватској. Њима је циљ да ојачају своје безбедносне капацитете, да ојачају оне које сматрају својим савезницима и које су укључили у свој колективни систем одбране. Што директно кроз НАТО, што индиректно преко међународних снага”, каже Граовац.
Додаје да је свима јасно да се они спремају за случај ескалације рата у Европи, или проширења рата у Украјини и имају своје дефинисане јаке локалне снаге које су спремне за дејство. Посебно упозорава да не треба сметнути с ума утицај Турске која је и те како укључена у процес наоружавања албанских сепаратиста на КиМ и то користи како би проширила свој утицај у региону и преко оружја остварити што чвршће односе са албанским и бошњачким фактором да би на тај начин заокружила своју интересну сферу утицаја на овом простору. „Анкара рачуна на њих као на своје потенцијалне савезнике, јер су и они свесни да се међународни поредак љуља и да они гледају да могу да ојачају свој интерес и успоставе што чвршће односе са тим потенцијалним савезницима”, каже Граовац.
Сматра да је војни савез Тиране, Загреба и Приштине, тесно повезан са догађањима у Европи. „Морамо бити свесни да је тај савез инициран споља, јер како знамо из искуства, хрватска спољна политика се традиционално своди на то да они не улазе у конфронтацију са савезницима, чак ни око оних, за њих примарних националних интереса. То је случај Хрвата у Босни и Херцеговини, јер никада нису уцењивали своју одлуку или стопирали неко доношење одлука у ЕУ или НАТО да би заштитили права Хрвата. Сигуран сам да овај савез са Албанцима није њихова креација, већ неких западноевропских земаља који на тај начин желе да врше притисак на Србију не би ли је натерали на овај начин да се она определи за НАТО страну”, наглашава Срђан Граовац.
Америчка амбасада на КиМ објавила је да ће наставити да подржава тзв. косовске безбедносне снаге у набавци америчке војне опреме, чиме уједно промовише америчке компаније и трговинске везе САД и Косова, рекао је портпарол амбасаде у Приштини. Наводе да снажна војна сарадња САД и тзв. Косова помаже КБС-у да постигне самоодрживост и да тзв. Косову омогући да буде кључни фактор регионалне и глобалне стабилности. „САД у потпуности подржавају десетогодишњи процес трансформације КБС у мултинационалну, професионалну територијалну одбрамбену силу, интероперабилну с НАТО-ом и способну да унапреди регионалну сигурност и промовише сигурносне интересе САД”, рекао је портпарол за Радио слободна Европа.
Стручњак за безбедност Илија Кајтез истиче да се цео свет наоружава и није ни чудно што се милитаризује и Балкан. За наш лист наводи да Западна Европа говори о тој „руској опасности”, а да је његов утисак да је реч о томе да се управо тај Запад спрема за рат за Москвом и да само тражи изговоре. Додаје да му није јасно како они мисле како да дође до рата, јер је руска нуклеарна тријада најмодернија у свету и како онда мисле да узимају делове Русије због енергената.
„У последњих годину дана војна индустрија је постала најприоритетнија привредна област где чак и мирнодопске фабрике прелазе на наоружавање. Само се плашим да резултат не буде сличан као када је била велика економска криза што је довело до Другог светског рата. Све што се догађа на светском нивоу има свој рефлекс на Балкану и силе које су против нас форсирају своје сателите у нашем комшилуку као што су Хрвати, Албанци. А посебна је прича о лажној држави Косову у стварању антисрпског тројног пакта који се формира због притисака на Србију. Као одговор на све то Србија мора да се наоружава и да враћа војну обавезу, јер је основна функција војске одвраћање потенцијалних агресора. Најбоља је она војска због које неко не напада њихову државу, јер је најважнија мисија војске је да очува мир”, каже Кајтез.
Каријерни дипломата Зоран Миливојевић каже да наоружавање на Балкану следи општи тренд милитаризације у Европи. Додаје да је то последица промена у глобалним односима и успоставе механизма силе у остваривању стратешких интереса у међународним односима. За „Политику” каже да се то односи на велике силе, али и на решавање отворених глобалних или регионалних питања. „Једноставно тема безбедности почиње да доминира и то је први резултат. Међутим, мотиви код наоружавања различитих субјеката нису исти. Када је реч о великим силама то је питање равнотеже снага који је најважнији инструмент одвраћања од неког глобалног сукоба. Десиле су се промене, тако да је сада сила у очувању положаја дошла до изражаја и остваривање неких стратешких интереса. Наоружавање је постало тренд који сви следе и ту нема великих одступања док се не успостави равнотежа снага”, каже Миливојевић. Када је пак, реч о наоружавању у региону, онда су сви ти интереси везани за специфичне интересе свих тих субјеката и тих земаља.
„То је део неког процеса колективне безбедности и може се рећи да у региону, у нашем суседству имамо државе које су део колективне безбедности – НАТО. Зато не постоје неки посебни разлози за додатно наоружавање, који предвиђају неке посебне интересе, изван онога што су програми НАТО-а. Нови војни савези у региону су подређени неким њиховим специфичним интересима. И нико други у региону није предмет тих интереса осим Србије. Наша земља је војно неутрална и политички независна, не припада ни једном савезу и делу колективне безбедности. Њена безбедност је предмет њених мера и акција и искључиво је усмерена на одвраћање од могућих напада на њен суверенитет и одбрану државних и националних интереса. Србија није никоме претња, а понајмање НАТО савезу од кога је била жртва агресије пре четврт века”, каже Миливојевић. Додаје да постоје неке претензије суседа који се не поклапају са тим колективним системом безбедности.
„То је најпре покушај албанског фактора да потврди сецесију или да оствари неке друге интересе на штету државе Србије и наоружавање тог фактора од трећих земаља, а ту пре свега мислим на ангажовање Турске. Уз то треба водити рачуна о интересима запада при чему имам у виду шта је амбасадор Велике Британије Фергусон рекао у интервјуу „Политици” где каже да су они признали независност Косова и сматра да га треба наоружавати и да оно мора да има сопствени безбедносни оквир што није у складу са међународним правом. Та врста наоружавања свакако има офанзивни карактер и подређена је уским циљевима супротним међународном праву, уз потврду насилне сецесије доводе се у питање међународне границе. То је суштина наоружавања у региону”, наводи Миливојевић.
Индикативно је наоружавање Хрватске мимо онога што предвиђају елементи колективне безбедности и онога што налажу ти интереси јер не постоји никакво угрожавање од било које земље у региону, каже Зоран Миливојевић. Додаје да не постоје ни други интереси осим према земљи са којим имају отворена питања. Подсећа да ако се погледа и политички контекст и неке тенденције у суседним земљама, постоје и покушаји ревизије историје, али и међународних споразума као што су Дејтонски или Резолуција 1244, јер им овакви какви су сада не одговарају, рачунајући и на бошњачки фактор у БиХ.
Чекају миг великих држава за рат
Трка у наоружавању није измишљена на западном Балкану. САД и СССР, а потом Русија су одавно у овом „такмичењу”, њиховим стопама пошле су и друге велике, светске и регионалне силе – Грчка и Турска, Индија и Пакистан... Али с обзиром на ситуацију у свету, ни западни Балкан није изостављен. Изгледа као да се сви спремају за рат и да се само чека миг од великих држава. Уместо да се улаже у економију, здравство, образовање и друге ствари. Ово, међутим, показује у каквој опасности је регион са толико наоружања и једино је сигурно да нико овде неће ратовати са Угандом, Нигеријом или Бразилом – ако ико буде ратовао, то ће бити рат између комшија.
Дејан Спаловић/Политика
