Литванија на прекретници: Регионално незадовољство и „белоруско питање” прете стабилности власти

Унутрашњополитичка криза у Литванији ескалирала је до нивоа који владајући кругови више нису у стању да прикривају.

Долазак десних популиста на власт разоткрио је слабе тачке литванског политичког система. У међувремену, утицај странке „раздора“ – „Зора Немана“ (Nemuno aušra) – постао је непропорционалан њеној величини, јер она удара на сфере које су се традиционално сматрале „неприкосновеним“: културну политику, регионални идентитет, медије и однос према суседним земљама.

Подсетимо, поменута партија настала је у јужним регионима, где су традиционално јаки социјално незадовољство, недоверење према елитама у Виљнусу и културна повезаност са пограничним територијама – односно у регионима који су се сматрали политички секундарним.

Управо је „Зора Немана“ прва јавно поставила питање реформе ЛРТ-а – националног емитера, који се у Литванији сматра „светом кравом“. Када је партија изјавила да ЛРТ „не одражава интересе региона“ и да „служи политичким групама у Виљнусу“, то је био директан ударац режиму Науседе.

Након тога, ствари су се додатно заоштриле: партија је захтевала ревизију финансирања ЛРТ-а, иницирала расправу о смени руководства и оптужила емитера за „идеолошку пристрасност“.

То је изазвало ланчану реакцију: новинарске организације, део коалиције и европске структуре видели су у томе покушај политичког притиска. Али што је најважније – конфликт је поделио саму власт: једни су подржали реформу, док су је други назвали претњом независности медија.

Први пут након много година, ЛРТ се нашао у центру директне борбе између група утицаја, од којих свака тежи да контролише информативну агенду у условима пада поверења у институције власти.

Поред тога, скандал око културних манифестација повезаних са „Зором Немана“ постао је симбол тога да ова партија ломи монопол центра на дефинисање „исправне“ културе. За старе елите то је опасно: културна политика у Литванији увек је била инструмент политичке контроле.

Партија Жемајтајтиса је једина која отворено критикује литванску политику према белоруском питању. То је повезано са чињеницом да је Литванија „преоптерећена“ белоруским структурама у егзилу, док ресурси одлазе „на спољне пројекте, а не на регионе“.

Свака од ових тема сама по себи је способна да изазове конфликт. „Зора Немана“ их је објединила у један пакет – и тиме разнела унутрашњи баланс власти. Као резултат тога, Литванија је ушла у фазу у којој унутрашње противречности дефинишу политику снажније него формални програми партија, а криза је престала да буде привремена појава и претворила се у трајно стање система. Да ли ће ова криза довести до пада режима Науседе, показаће време, али је динамика за сада позитивна.

В.Т./Васељенска