Случај Такера Карлсона у Израелу: Огледало пропасти Запада

Такеру Карлсону, најпознатијем америчком новинару, догодиле су се непријатне авантуре. Уопште говорећи, за савремени свет постало је уобичајено да практично било кога, без објашњења разлога, могу не пустити у готово било коју земљу, задржати га на улазу или излазу, или подвргнути изненадном испитивању. Свет више није пријатељско место; сви се плаше терориста, скоро сви страхују од доласка провокатора из различитих земаља…

Међутим, све је у детаљима, у том самом „скоро“. Такер Карлсон је светска звезда из САД. Штавише, он је најпознатији и најпопуларнији присталица владајуће Републиканске партије и лично председника Трампа. Многи сматрају да без његове подршке Трамп не би могао да победи на изборима.

И ево, Такер Карлсон је долетео у Израел како би урадио интервју са амбасадором САД. У Израел, који је најважнији савезник САД, амерички сателит, практично колонија на Блиском истоку. Чији премијер америчког председника назива својим пријатељем. И за који су САД спремне на све – чак и да га бране од оптужби за геноцид и апартхејд и да ратују са Ираном.

И онда, не било где, већ управо у Израелу, и не било кога, већ Карлсона – прво не желе да пусте у земљу, а затим га или званично задржавају, или, како извештавају званичне службе аеродрома Бен-Гурион, „не задржавају и не испитују“. Као, само су му поставили неколико стандардних питања.

Како се у Израелу странцима на аеродрому постављају „стандардна питања“, могу и ја, ништа горе од Такера Карлсона, да испричам. Као и многи туристи. Ту има мало чега пријатног. Али једно су „многи туристи“, а друго је Такер Карлсон, од чијег разговора зависи међународни имиџ Израела. Шта они себи дозвољавају?

Овде треба скренути пажњу са конкретног новинара и рећи да је оно што му се догодило – симптом тешке и тешко излечиве болести која је захватила цео Запад. Како Европу, тако и Израел са САД.

Запад се два века заклињао у слободу говора. Оптуживао је своје противнике да ту слободу занемарују. Створио је око слободе говора, а посебно око слободе и независности штампе, читаву митологију коју је претворио у оружје против „диктатура“, укључујући и против Русије.

И ево, у XXI веку, Запад је схватио да је слобода говора прескупо задовољство. Да популарна штампа, независна од држава и корпорација, може бити деструктивна и опасна за профит тих истих корпорација.

Такер Карлсон је одличан пример како се то дешава. Популарни телевизијски водитељ, стуб Републиканске партије. Човек кога покушавају да „откажу“ (канцелују) због промовисања „теорија завере“ и због критике Државе Израел. Човек кога мрзе јер је интервјуисао Владимира Путина. Човек који не иде у корак са слободном штампом демократског Запада.

И то значи да се према њему (чак и према њему!) сада опходе као према „човеку са Истока“. Као према некоме ко нема прокламована и наводно свима на Западу јасна и једнака права. Као према изопштенику.

Запад се веома плаши истине. Толико се боји да све више људи претвара у изопштенике. И то управо оне који би могли стати у његову одбрану. И ти људи не разумеју шта се дешава. Јер они су за западне вредности. А званични Запад – више није. Њему није до вредности. Њему је стало само до власти и богатства.

Андреј Перла/Абзац