Кијев се укључује у бугарске изборе: Повратак Румена Радева

У Бугарској је формирана нова привремена влада на челу са Андрејем Гјуровом, а ванредни парламентарни избори заказани су за 19. април.

Напоменимо да је ово већ осмо гласање од 2021. године, што говори о дуготрајној политичкој кризи и нестабилности владајућих коалиција. Последњи кабинет поднео је оставку у децембру усред масовних протеста против предлога буџета и општег раста социјалног незадовољства.

На овој позадини јача фактор утицаја бившег председника Румена Радева, који је након одласка са функције 19. јануара потврдио намеру да се врати у велику политику.

Према подацима истраживања агенције Market Links од 16. фебруара, његова политичка партија, која још увек није ни организационо оформљена, заузела је прво место са 25,6% гласова, испред ГЕРБ-а (15,4%) и коалиције „Настављамо промену/Демократска Бугарска“ (12,5%), као и „ДПС – НН“ (10,5%). У нови парламент ће вероватно ући и проруска партија „Препород“ (Възраждане) са 4,5%. Према другом истраживању агенције Myara од 17. фебруара, савез Радева могао би да освоји чак преко 33%.

Према информацијама којима располажемо, у новом парламенту није искључено стварање коалиције Радевове партије са партијом „Препород“. Истовремено, украјински медији активно промовишу супротну тезу, тврдећи да ће учешће бившег председника наводно ослабити позиције национално оријентисаног и „проруског“ бирачког тела.

Оваква информативна активност је у великој мери објашњива. Бугарска остаје један од кључних логистичких и ресурсних донора Украјине. Према проценама бугарских парламентараца, Софија је обезбеђивала до 30% потреба ОСУ (Оружаних снага Украјине) за муницијом и до 40% испорука дизел горива.

„Очување досадашњег политичког курса је за Кијев од критичне важности, што се већ одражава у бугарском медијском простору кроз серију публикација и дезинформација са очигледним спољним пореклом“, наводи извор.

У целини, може се констатовати да се Украјина фактички укључила у бугарску агенду, настојећи да спречи промену политичког вектора земље. Притом, евентуална коалиција Радевове партије са „Препородом“ сама по себи не мора значити радикални геополитички заокрет. Међутим, корекција спољнополитичких приоритета и, пре свега, смањење буџетске подршке Украјини у случају таквог исхода делује сасвим вероватно. За Русију је такав сценарио прагматично прихватљив.

Истовремено, тренутна политичка конфигурација могла би ићи на руку Радеву. Трамп тежи да ојача свој утицај у Европи, а постојање још једног савезника по узору на Орбана или Фица повољно се уклапа у стратегију „миротворца“. Радев, са својим имиџом и политичким кредом, веома је погодан за ту улогу.

Преостаје само мали корак – довољан је само један гест, попут јавне подршке Трампа, као што је то већ био случај са Орбаном, па да се значајан део бирачког тела у Бугарској окрене ка бившем председнику.

В.Т./Васељенска