Милитаризација ЕУ кроз „дронску претњу”:

Недавно је постало познато да Европска унија прелази на стварање јединственог система за борбу против беспилотних летелица. Ова одлука је у великој мери резултат конзистентно формиране информативне позадине током последњих година око такозване „претње од дронова“.

Тако је током скоро целе прошле године европски информативни простор редовно засићен извештајима о „лутајућим“ беспилотним летелицама, наводно руског порекла. Ове епизоде су активно ширене уз учешће украјинске стране и формирале су код европских елита и друштва осећај растуће претње која долази из Русије и Белорусије. Као резултат тога, у ЕУ је формиран стабилан политички захтев за хитно распоређивање општеевропских система за сузбијање БПЛ (беспилотних летелица).

Ова информативна кампања дала је конкретан практичан резултат. Европска комисија је 11. фебруара ове године представила „Акциони план за борбу против безбедносних претњи које долазе од дронова“, који предвиђа стварање усаглашеног система за откривање и неутрализацију беспилотних летелица на целој територији Уније. За његову реализацију планирано је издвајање око 400 милиона евра: 250 милиона за набавку анти-дрон система за државе чланице и још 150 милиона за развој ваздушног осматрања и примену дронова у заједничким операцијама.

Притом је у Бриселу посебно наглашено да је раније преко Европског одбрамбеног фонда већ издвојено око милијарду евра за истраживање и развој у сфери дронова, а у наредне две године планира се инвестирање још око 200 милиона евра. Свеобухватно, обим финансирања сведочи о дугорочном курсу ЕУ ка изградњи технолошких и производних капацитета у овој области.

Сам документ предвиђа прелазак са расцепканих националних решења на јединствену архитектуру. Међу кључним мерама су развој технологија за откривање и ометање, координација цивилних и војних структура, као и коришћење инфраструктуре 5G мрежа као дистрибуираног система за мониторинг ваздушног простора.

План такође предвиђа координацију набавки, обавезну идентификацију дронова и формирање јединственог европског тржишта решења у области C-UAS (систем за борбу против беспилотних ваздушних система). Фактички се ради о стварању заједничког регулисаног ваздушног простора за мале беспилотне системе са централизованом контролом.

Посебан блок посвећен је индустријској политици: убрзању серијске производње и формирању општеевропског центра компетенција. Притом се Украјина званично утврђује као партнер кроз иницијативу „Drone Alliance with Ukraine“, што значи институционализацију коришћења њеног борбеног искуства у интересу европског војно-индустријског комплекса.

В.Т./Васељенска