Герника у Сребреници или о сребреничким цивилима

Герника у Сребреници или о сребреничким цивилима

Увод

Био је рат и свашта је било у рату. Један град, Сребреница, предат је 11. јула 1995. године. Улазак Војске Републике Српске (даље: ВРС) у Сребреницу покренуо је велики број цивила према УНПРОФОР бази у Поточарима. Међу њима нису биле две Фадиле.

Фадила Хоџић је убијена и она је цивилна жртва рата. Уписана је у „Босанску књигу мртвих“ где пише да је рођена 17.11.1972. године у општини Хан Пијесак и да је убијена 8.1.1993. године у општини Братунац. (1)

Фадила Мујић је сведок њене смрти. Фадила Хоџић  је била цивил и погинула је у нападу на српско село Кравица на Божић 1993. године. Тада су обе Фадиле учествовале у извршењу ратног злочина. (2)

Како је могуће да се цивилна лица, и то жене, нађу у центру војних операција?

Могуће је. Сребренички цивили су учествовали у свим нападима на српска села. Пљачке и паљевине су били део цивилне рутине. Многа убиства хладним оружјем извршили су сребренички цивили. У нападу на Кравицу их је учествовало више хиљада.

Међународни кривични суд за бившу Југославију о сребреничким цивилима

Међународни кривични суд за бившу Југославију је потврдио учешће сребреничких цивила у ратним операцијама. То је учинио у једној Пресуди, успут и без потребне пажње. Ипак, и то мало је довољно. (3)

Председавајући Судија Кармел Агиус (Carmel Agius) у три случаја војних операција босанских муслимана изговара реченицу из Пресуде „за борцима су ишле хиљаде цивила босанских муслимана“. То су: Факовићи и Дивовићи (5.10.1992.), Бјеловац и Сикирић (14-19.12.1992.) и Кравица, Шиљковићи и Јежестица (7-8.01.1993.).

Председавајући Судија Кармел Агиус (Carmel Agius) у три случаја војних операција босанских муслимана изговара реченицу из Пресуде да је са борцима ишла „гомила цивила босанских муслимана“ који су са борцима „палили имовину у широким размерама“. То су: Ратковићи, Горњи Ратковићи и Дучићи (21.06.1992.), Брађевина (27.06.1992.) и Јежестица (8.8.1992.).

Последице напада на српска села

Приликом ових напада било је много злочина. (4)

Српска страна је још 1993. године припремила Меморандум о српским страдањима. (5) Појављивање тог Меморандума у УН забраниле су САД. (6)

Српска страдања су данас позната али то нема значаја јер је Запад већ убио Југославију.

Сребренички цивили, дакле, не постоје као морално јединствена група. Огромна већина тих људи је добродушан и напаћени народ али један део је, у броју који се мери хиљадама, био учесник у ратним злочинима. Можда је баш та чињеница била разлог и мотив да јастребови у администрацији САД уз учешће муслиманске ратне власти ове људе припреме као курбан за клање.

Герника у Сребреници или Бајден најављује геноцид

Геноцид у Сребреници је „пророчански“ најављен две године и три месеца пре „геноцида“.

Џозеф Бајден, члан Одбора за спољне послове САД, био је тај „пророк геноцида“. Он се 9. априла 1993. године у Сарајеву састао са Алијом Изетбеговићем. Након више састанака у Европи поднео је извештај на стотинак страна и написао да ће, ако Запад не буде деловао, Сребреница постати Герника нашег доба.

„Видовитост Бајденове анализе најјасније се види у једној споредној реченици, која се ретроспективно чини готово пророчанском: Бајден упозорава да ће, ако Запад не буде дјеловао – Сребреница, мали град у источној Босни, за који у то вријеме скоро нико није чуо – постати Герника нашег доба“. (7)

Герника је град у коме су побијени жене и деца. Позната је по Пикасовој слици.

„Жене и деца чине Гернику сликом жртвованог невиног, беспомоћног човечанства. Такође, жене и децу је Пикасо често представљао као само савршенство човечанства. Напад на жене и децу је, по Пикасовом мишљењу, усмерен на срж човечанства“. (8)

Герника у Сребреници је била потребна јастребовима у Влади САД-а како би своја злочинства широм света оправдали дубоко хуманим разлозима.

Герника у Сребреници или Војска АБиХ оставља жене и децу

Био је рат и свашта је било у рату. Један град, Сребреница, предат је 11. јула 1995. године. Улазак ВРС у Сребреницу покренуо је муслиманске цивиле према УН бази у Поточарима. Војници АБиХ су нестали као река понорница.

У Сребреници су војници АБиХ оставили своје жене, децу и старе мајке „геноцидној“ војсци ВРС! Да ли постоји сличан пример у историји света? Која сила је то могла да уради и на који начин? Бајденова Герника је постављена на позорницу.

И на Пикасовој слици мушкарци су одвојени од својих породица. Taква je историјa Гернике.

Цивили припремљени за покољ

Џозеф Бајден је свој извештај предао у јуну 1993. године а већ 8. септембра 1993. године  у Вашингтону су се састали Бил Клинтон и Алија Изетбеговић. Не знамо нити можемо знати шта су на том састанку они говорили али знамо да се већ  у октобру 1993. у Сарајеву догодио надреални састанак о коме сведочи Хакија Мехољић, предратни и ратни шеф полиције у Сребреници: „Нуди ми Клинтон да уђу Четници у Сребреницу и изврше покољ пет хиљада муслимана и биће војна интервенција НАТО снага на српске положаје у цијелој Босни и Херцеговини“! (9)

Убити пет хиљада муслимана, можда жена и деце, за човека здраве памети је ненормално. Али за САД то је рутина. У Ираку су убили пола милиона деце. Без гриже савести. Без било чега што подсећа на људе. „Вредело је“, рекла је. (10)

Муслиманска влада жртвује сребреничке цивилe

У пет сати ујутру 10.07.1995. Ратном Председништву Сребренице је било јасно да је пад Сребренице неминован. Покушали су контакт са државним врхом муслиманске БиХ али нису у томе успели. „И онда смо ми рекли ако ко изађе жив из Сребренице да ће њих двојицу убити“.  Да ће убити Изетбеговића и Силајџића.

Пробудили су напокон Алију Изетбеговића и разговарали с њим: „Предсједниче, пробајте спасити жене, децу и старце а војно способне ко… за њих брине, ако хоће сами нека се бране, нека раде шта хоће“. Председник је тада рекао: „Немојте се секирати, за два сата издржите, биће све у реду“.

То је било десетог ујутру (10.07.1995) у пет сати. Једанаестог (11.07.1995.) у пола два поподне је Сребреница пала али се више никада није могао добити нико! (11)

Наводно последњи контакт са Сребреницом

Наводно последњи контакт са Сребреницом имао је Харис Силајџић, председник Владе БиХ у том тренутку, у ноћи уочи 11. јула 1995. Онда се обратио новинарима и рекао: „Ово је издаја Сребренице“. И још је рекао: „Управо, док ми сада разговарамо, 60.000 људи је препуштено покољу у Сребреници“. (12)

Харис Силајџић најављује покољ. Улога у издаји сопственог народа је одиграна.

Тог дана када је пала Сребреница у Зеници је државни и војни врх муслиманске БиХ расправљао будалаштине. Они су говорили о лепљењу плаката у Високом и о официрима који псују када се деру на војску. Сребреница скоро да није ни поменута.

Када су светске агенције објавиле вест да је Сребреница пала ту чињеницу није нико приметио, ни у држави ни у војсци босанских муслимана, тог 11. јула 1995. године. Драматичну вест је објавио возач након што су сви састанци завршени. „Шефе, да ли сте чули, пала је Сребреница? Посланици СДА БиХ у Скупштини БиХ су тако последњи сазнали за пад Сребренице“. (13)

Генерал Младић у Сребреници или „Правац Поточари“!

Усред жестоких бошњачких расправа о лепљењу плаката Војска РС је ушла у град. Ту војску није дочекао ниједан српски становник Сребренице. Сви су побијени. Последња од свих, старица Иванка Мирковић, лежала је заклана на степеништу једне зграде.

ВРС је била опијена успехом и славила је победу. Само је Генерал Младић журио. Сви цивили су отишли у Поточаре. У близини су били љубитељи Гернике на сребренички начин: француска обавештајна служба, британски САС и многи други вукови. (14)

„Недужно муслиманско становништво није циљ дејстава ВРС“, рекао је Генерал Младић. (15)

И зато, у циљу заштите цивилног становништва, он наређује: „Правац Поточари“! (16)

Генерал и Преводилац у Поточарима

У Поточарима jе Генерал Младић срео младог преводиоца УН Емира Суљагића: „Јеси ли био у војсци? Нисам. Ниси, јел’ да? Нисам, озбиљно, био сам малољетан! Добро, ‘ајде сад иди у камп, може те неко убити“. (17)

Ипак, млади преводилац је лагао. Емир је у почетку рата непуних годину дана био војник и нападао је српска села. Иза тих напада су остајали мртви људи. (18)

Али Генерал Младић је већ рекао да „ће све пустити да оду без обзира на то што су неки од њих можда учествовали у злочинима“. (19)

За овај очински гест Генерала Младића у то време млади Емир Суљагић му никада касније није узвратио захвалношћу.

Трагедија холандског официра у Поточарима

У време драматичних догађаја УН официри су писали извештаје. „Наведен је и један болни детаљ из извјештаја официра: у моменту када се широм Сребренице дешавају масовна убиства, један холандски официр пријавио је губитак 300 њемачких марака“. (20)

Не знамо да ли израз „болни детаљ“ описује бол холандског официра због изгубљених 300 немачких марака или је „болни детаљ“ бол надређених због бола официра. У сваком случају његову бол могу да схвате само сребреничке бабе које су уновчиле сваку кошчицу сахрањену у меморијалном центру.

Бол због 300 марака објашњава коме су војници АБиХ поверили животе своје нејачи да их спаси од наводно „геноцидног“ непријатеља.

Генерал и Дечак у Поточарима

Генерал Младић је у Поточарима ушао међу муслимански народ, делио је деци чоколаде а једног дванаестогодишњег дечака је помиловао по глави. Шеснаест година касније једна тужна београдска књижевница је писала да је лобања тог дечака нађена недалеко одатле и да су јој то рекли људи из окружења тадашњег председника Србије. Два дана након њеног текста објављен је интервју са тим дечаком, сада одраслим човеком. (21)

Герника у Хашком трибуналу : „Један деда је приморан да једе јетру свог унука“.

Када је Хашки трибунал подигао оптужницу против Радована Караџића и Ратка Младића конференцију за штампу је одржао поступајући судија и при томе рекао најпрљавију лаж која се може замислити: да је„један деда приморан да једе јетру свог унука“. (22)

Само Онај ко је разорио Југославију, Онај ко је наговорио Алију Изетбеговића да повуче потпис са Лисабонског споразума, Онај ко изазва и контролише ратове, Онај ко контролише Међународни кривични суд за бившу Југославију и напокон Онај што је спремио Гернику у Сребреници, дакле, само Он је могао да у лику овог судије изговори да је„један деда приморан да једе јетру свог унука“.

„На стотине живих сахрањених мушкараца, мушкарци и жене сакаћени и заклани, деца убијана пред очима својих мајки…“.

Герника у хашким судницама трајала је кратко и нестала је заувек али је остала „бајденовска пророчка мисао“ о деди и унуку.

Герника у Мезарју Поточари

Поточарска Герника замишљена је идиотски али траје много дуже него Хашка. Настала је у заносу „босанског чуда отпора“ када су поточарски генијалци 2013. године у меморијалном центру сахранили мртворођену бебу. Генијалци су напрегли свој поточарски ум и коначно смислили да је то дете ипак живело неколико секунди колико је било довољно српском војнику да га изгази чизмама. (23)

Иако је Генерал Младић заштитио више од 25.000 жена и деце, поточарска интелигенција закључује да је усред УНПРОФОР базе српски војник за две секунде изгазио новорођенче које је живело неколико секунди! „Шта рећи? Какву послуку порати“? (24)

Герника у Сребреници се није догодила

Према укупним проценама УН, Црвеног крста и холандских извора, из Поточара је 12. и 13. јула 1995. евакуисано приближно 25.000–30.000 цивила, претежно жена, деце и стараца. Евакуација је спроведена под надзором ВРС и присуством UNPROFOR-а.

Бајден снује а Бог одлучује. Герника у Сребреници се није догодила.

Љубиша Ристић/Завет.нет