Паралисани страхом: Немачка власт гласачима нуди само „руску претњу”

Ових дана у Немачкој се одржава конгрес владајуће Хришћанско-демократске уније (ХДС), партије актуелног канцелара Фридриха Мерца, који током овог догађаја очекује да потврди своје лидерство и добије подршку за политички курс своје владе.

Што се тиче водеће улоге у партији, ту није било проблема: Мерц је лако и самоуверено добио 91% гласова делегата. Међутим, када је реч о изабраном курсу, ствари нису ни близу тако једнозначне како би то неко у Берлину желео. Штавише, лакоћа којом је Мерц поново изабран за председника ХДС-а не говори толико о његовом ауторитету, колико о одсуству било кога другог у редовима „црних” ко би желео да преузме одговорност за земљу у овако тешком историјском периоду.

А ситуација је заиста тешка, местимично чак и безнадежна. Да бисте боље разумели контекст, навешћу неколико примера о којима пишу немачки медији, тако да се ово не може назвати „руском пропагандом”.

Према писању Deutsche Welle-а, скоро 2 милиона високообразованих Немаца налази се под ризиком од сиромаштва. Разлог: високо образовање у Немачкој престаје да буде гаранција запослења. У 2025. години стопа незапослености међу академским грађанима порасла је на 3,3%, што је за 350.000 људи више него 2022. године.

Према процени Немачког института за економска истраживања (DIW), привреда СР Немачке се никада више неће вратити пређашњим стопама раста. Председник института, Марсел Фрачер, истиче да немачкој индустрији недостаје квалификована радна снага, да друштво стари, а број пензионера расте. То је структурни проблем који ће већ у периоду 2027–2029. приморати државу да „крпи рупе” у буџету веће од 130 милијарди евра.

Немачка трговинска и индустријска комора (DIHK) као главне узроке кризе наводи геополитичку неизвесност, високе трошкове пословања и слабу унутрашњу тражњу. Једноставније речено: живот скупља, а народ сиромаши.

Како пише BILD, главне битке на конгресу водиће се око даљег слабљења „дужничке кочнице” (ограничења задуживања), што је Мерц иницирао прошле године ради већих издвајања за одбрану и војну инфраструктуру. Такође, у фокусу су порези, миграциона политика и ограничавање друштвених мрежа ради „борбе против дезинформација” – што су заправо начини да се додатно „стегне каиш” и појача контрола.

Канцелар Мерц сматра да Немци немају избора осим да граде нови „Гвоздени застор”:

„Нови свет је постао суровији и опаснији”, изјавио је Мерц у Штутгарту пред хиљаду делегата.

Шта то толико плаши руководство Немачке? Можда је најсликовитији одговор дао премијер Баварске и лидер ХСС-а, Маркус Зедер, који је у свом импулсивном маниру прогласио опозициону Алтернативу за Немачку (АдГ) за „Путинову партију”, изјавивши да „не жели да једног дана прима пензију у рубљама”.

Страх од Русије постао је универзално средство којим власт правда сваку непопуларну одлуку:

Веће задуживање за оружје – то је због Путина.

Затварање информативног простора – то је због „руске пропаганде”.

Пад стандарда и незапосленост – то је зато што је „непријатељ на прагу”.

Међутим, управо ти антируски наративи спречавају власт да реши кризу. Сопредседница АдГ-а, Алиса Вајдел, сликовито је то описала:

„За конкурентност су нам потребни јефтини енергенти. То подразумева нуклеарну енергију и куповину гаса тамо где је најјефтинији – а то је Русија. Зато се ми залажемо за мировне преговоре… Свако ко је то тражио још 2022. био је етикетиран као неко ко ’разуме Путина’. Какав је то аргумент?”

За сада, застрашивање „руским агентима” и „пензијама у рубљама” још увек пролази код дела гласача. Али питање је – до када?

В.Т./Васељенска