Шта је са државничким достојанством? Поново величање злочинаца новцем свих грађана Црне Горе!

црна

Црна Гора

Црногорски конзул у Њујорку и високи функционер Бошњачке странке, Адел Омерагић, похвалио се на свом Фејсбук налогу да је присуствовао отварању улице Али паше Шабанагића Гусињског у овом највећем граду Сједињених Америчких Држава.

„Симбол трајне везе између наше дијаспоре и домовине Црне Горе“, објаснио је Омерагић свој доживљај цијеле ове бласфемије, додавши да је овим указано велико признање Гусињу и Плаву.

Ко је био Али паша Гусињски?

Међутим, са њим се не би сложио Али паша, јер Гусиње и Плав, ако је судећи по ставу и дјелу овог, на курблу погураног витеза упитног јунаштва и без имало чојства, никако не би требало да егзистирају у оквиру „домовине Црне Горе“.

За Гусиње и Плав Али паша је резервисао државно-правни оквир Османског царства или Велике Албаније.

Његовој љубави према „домовини Црној Гори“ свједочи и моногографија „Санџачки Бошњаци“, и то на сљедећи начин.

„У двије одлучне битке, крајем 1879. и почетком 1880. године, на Нокшићу и у Мурини, Али-бег задаје тешке ударце црногорској војсци, која се, након тога, на дужи рок повлачи из Плава и Гусиња. У првом окршају, на Нокшићу, 4. децембра 1879. године, црногорска војска, предвођена Марком Миљановим, претрпјела је жесток пораз од Шабанагићевих јединица, и повукла се у оближње Мурино, с намјером да са новим снагама изврши контранапад и плавско-гусињски крај стави под своју контролу.

Али-бег, међутим, овај пут одлучује да први изврши напад, спријечи прегруписавање Црногораца, протјера их из Мурина и тиме отклони опасност по свој крај. Та друга хисторијска битка одиграла се 8. јануара 1880. године, у Мурини, сјеверно од Нокшића. Уз помоћ ратника оближњих албанских племена, Али-бег и овај пут задаје пораз црногорској војсци и одбацује је далеко од Плава и Гусиња“.

Међутим, то није поколебало општинске власти у Гусињу да једну улицу именују управо по њему, чиме су, ваљда, прихватили у потпуности Али пашине свјетоназоре, идеје и визију географске величине „домовине Црне Горе“, у чијем срцу, ипак нема Гусиња и Плава.

Није ово први крвник Црне Горе који се прославља новцем и Срба и Црногораца

Раније смо указивали и на сличан дернек у режији министра Фатмира Ђеке који је, исто тако у Њујорку, парама пореских обвезника Црне Горе, фештао у част још једног крвника Црне Горе Исе Бољетинца.

Дакле, министар у црногорској Влади одаје почаст човјеку који је ратовао, исто као Али паша, против црногорске војске и, притом, чинио бројна звјерства.

Упркос бројним ургенцијама које је ИН4С писао кабинету премијера Спајића, нажалост, Влади Црне Горе је свеједно што се њихови чланови изругавају историји Црне Горе и жртвама.

То исто ради и Омерагић.

А, изгледа да ће радити и убудуће.

Влада без минимума државничког достојанства и држава без државника.
ИН4С