Сукоб тужилаштва и извршне власти запалио Тирану: корупционашка афера која прети да сруши режим Едија Раме!
Крај 2025. године у Албанији обележили су масовни протести у Тирани, који су брзо прерасли у насилне сукобе са полицијом. Хиљаде људи изашло је на улице, а током демонстрација бацани су и молотовљеви коктели на зграде државних институција. Оно што је почело као незадовољство због истрага о корупцији на највишем нивоу власти, претворило се у отворен захтев за оставком премијера Едија Раме.
Дана 22. децембра присталице опозиције окупиле су се испред зграде Владе тражећи политичку одговорност након што је Специјално тужилаштво за борбу против корупције подигло оптужницу против потпредседнице владе Белинде Балуку. Терете је да је злоупотребила службени положај и утицала на јавне набавке у корист одређених компанија. Протест је организовала Демократска странка, а догађаји су означили нову фазу дубоке политичке кризе у земљи која формално тежи чланству у Европској унији.
Фасада реформи: „дигитална Албанија“ и старе навике
Да би се разумела дубина тренутне кризе, мора се узети у обзир политичка историја Албаније после пада комунизма 1991. године. Током транзиције, државне институције су остале слабе, а организовани криминал је успео да се инфилтрира у политички систем. Корупција је постала структурни проблем, а не изузетак.
Оснивање Специјалног тужилаштва (SPAK) 2019. године, уз снажну подршку Европске уније и Сједињених Америчких Држава, представљало је покушај да се томе стане на пут. Међутим, критичари тврде да су антикорупцијске мере под влашћу Социјалистичке партије често биле селективне — строге према политичким противницима, а блаже према блиским сарадницима власти.
Премијер Рама је годинама градио имиџ модернизатора, промовишући концепт „дигиталне Албаније“ кроз увођење електронских услуга и централизованог система управљања. Бирократски поступци пребачени су на интернет платформе, а Национална агенција за информационо друштво (AKSHI) представљена је као симбол модернизације. Ипак, недавне истраге показују да су управо у области дигитализације и инфраструктуре склапани сумњиви послови вредни милионе евра, од којих су корист имале компаније блиске политичким центрима моћи.
Окидач кризе: парламент у хаосу и истраге против врха власти
Средином децембра 2025. ситуација је ескалирала. Током избора новог омбудсмана, Ендрија Шабанија, у парламенту је дошло до физичких сукоба. Опозициони посланици палили су бакље, бацали предмете и сукобили се са обезбеђењем. Тврдили су да је избор изведен једнострано, без сагласности опозиције, што су видели као још један пример концентрације власти у рукама владајуће странке.
Истовремено, SPAK је подигао оптужницу против Белинде Балуку због наводних злоупотреба у осам великих тендера за изградњу путева. Према тврдњама тужилаштва, поступци јавних набавки били су намештени, а држава је оштећена за значајне износе.
Поред тога, истражни органи су извршили претрес просторија AKSHI-ја, наводећи да је агенција деловала као организована група која је утицала на исход тендера. Директорка агенције и њена заменица стављене су у кућни притвор.
Балуку је оптужбе одбацила као политички мотивисане. Премијер Рама поручио је да неће подржати укидање њеног имунитета док се не огласи Уставни суд. Тај потез додатно је разбеснео опозицију, која је власт оптужила за заштиту сопствених кадрова и урушавање владавине права.
„Ово је тек почетак“: шта траже грађани
Иако је случај Балуку био непосредан повод за протесте, незадовољство има дубље корене. Велики инфраструктурни пројекти, финансирани и средствима Европске уније, постали су симбол нетранспарентног трошења јавног новца. Грађани говоре о „десетинама и стотинама милиона евра“ који су, како тврде, нестали кроз намештене тендере.
Истовремено, Албанија се суочава са економским изазовима: незапосленошћу, растом цена и сиромаштвом у руралним подручјима. За многе демонстранте, корупција није само правно питање, већ директан разлог за лош квалитет живота.
Опозиција најављује наставак протеста, истичући да је 22. децембар „само почетак“. Циљ је, како наводе, притисак на власт да прихвати одговорност и омогући темељне реформе.
