НЕКАД ГА ХАПСИЛИ ОНИ КОЈЕ ДАНАС БРАНИ! Како је некадашњи шеф Окружног тужилаштва, хапшен у истрази поводом убиства премијера, данас постао члан УО АКБ

Хапшење бившег окружног тужиоца у Београду (Фото МУП Србије)
Најспорнији тужилац бившег режима – некадашњи шеф Окружног јавног тужилаштва у Београду (2001-2003), сада адвокат Раде Терзић изабран је у новембру прошле године за члана Управног одбора Адвокатске коморе Београда и поред озбиљних оптужби за учешће у политичкој позадини убиства премијера Зорана Ђинђића!
Нови састав УО АКБ – познатији као „twiter комора“ показује колико адвокати, поготово млади и неинформисани, боље рећи информисани на twiteru, кратко памте ко је и зашто био хапшен и под којим оптужбама и како су се оне временом истопиле.
Како им сада на челу АКБ седи човек који је 2007. године хапшен по налогу некадашњег специјалног тужиоца Слободана Радовановића у оквиру истраге о политичкој позадини убиства Зорана Ђинђића-односно јер је захтевао пуштање на слободу вођа „Земунаца“ Душана Спасојевића Шиптара и Милета Луковића Кума у то време осумњичених за отмицу Мирослава Мишковића.
Зашто је и како тај процес против Терзића окончан подсетићемо у тексту, уз напомену да сада исти тај – најспорнији тужилац бившег режима, брани то исто Специјално тужилаштво (преименовано у Јавно тужилаштво за организовани криминал) које га је помпезно хапсило, а потом брже боље спустило оптужбе на основни ниво далеко од очију стручне и медијске јавности.
Да, то се млади адвокати десило – предмет је завршио у Општинском тужилаштву у Смедереву, а тамошњи суд га је 2011. године ослободио од оптужби.
Терзић је био ухапшен 21. јула 2007. године и после само месец и по дана проведених у притвору Централног затвора у Београду, одлуком суда пуштен је да се брани са слободе.
После спроведене истраге, оптужницу против Терзића није подигло Специјално тужилаштво.
То је, после дугог спорења око надлежности у више месних тужилаштава, учинило Општинско тужилаштво у Смедереву, па је тако процес против Терзића стигао пред суд у том граду који га је четири године касније ослободио.
Судило му се под оптужбом да је искоришћавањем положаја крајем 2001. године утицао да из притвора буду пуштени вође и чланови „земунског клана“, у то време осумњичени за отмицу председника „Делте“ Мирослава Мишковића.
Био је оптужен да је „предузимао радње, на које је овлашћен законом“, како би за организаторе и припаднике „земунског клана“ издејствовао повољнији „кривично-процесни“ положај, односно јер је као окружни јавни тужилац директно – усмено и писмено, наложио општинском тужиоцу Б.Р. и њеним заменицима Д.С. и М.В. да у поступку истраге против припадника „земунског клана“ истражном судији „сугеришу њихово пуштање из притвора“, иако је знао да за то није било законског основа.
То се посебно односило на вође „земунаца“ Душана Спасојевића Шиптара и Милета Луковића Кума.
Њиховим пуштањем на слободу омогућено је организованој криминалној групи да настави да планира и извршава кривична дела (убиства и отмице), све до самог атентата на српског премијера Зорана Ђинђића, 12. марта 2003. године.
У тој оптужници било је наведено да је Терзић своју тужилачку функцију директно ставио у „функцију омогућавања злочиначког деловања ‘земунског клана’, а посебно давањем налога Четвртом општинском тужиоцу да се Миле Луковић, као један од вођа ове групе, пусти из притвора“, образлажући то као „један од основних разлога протеста Јединице за специјалне операције новембра 2001. године“.
После неколико година суђења Терзић је ослобођен и сада заузима једну од највиших функција у београдској адвокатури.
Нека нам је Бог у помоћи с Twiter АКБ.
