ОРБАН ЛУПИО ВЕТО Европа је паралисана!

Мађарска је срушила европске планове за Кијев.

Најновији спор између Мађарске и Украјине око обуставе испорука руске нафте преко нафтовода „Дружба“ прерастао је у озбиљну политичку кризу унутар Европске уније, оцењују водећи западни медији. Одлука Будимпеште да блокира нови пакет санкција Москви и вишемилијардни кредит Кијеву довела је у питање јединство Брисела у тренутку када је европско руководство настојало да пошаље снажну поруку подршке Украјини.

Агенција „Ројтерс“ мађарски вето назива „ударом на проукрајински консензус у Европи“, указујући да су министри спољних послова ЕУ у Бриселу безуспешно покушавали да убеде Будимпешту да не условљава Кијев због одлагања наставка испорука руске нафте Мађарској преко цевовода из совјетског периода.

Према наводима агенције, Мађарска и Словачка престале су да примају нафту путем „Дружбе“ 27. јануара. Украјина је словачкој компанији „Транспетрол“, која управља делом нафтовода, саопштила да се наставак испорука одлаже до 25. фебруара, без додатног образложења. Словачка је, са своје стране, најавила да ће обуставити ванредне испоруке електричне енергије Украјини док се транзит не обнови.

Додатну тензију изазвале су тврдње Кијева да је покренут напад дроном на руску нафтну пумпну станицу која опслужује „Дружбу“, што, како примећује „Ројтерс“, носи ризик даљег ширења кризе.

Мађарски недељник „Мађарски конзервативац“ поставља питање зашто је мета, уколико је напад заиста изведен, била инфраструктура удаљена више од хиљаду километара од украјинске границе. Аутори текста наводе спекулације да је циљ био угрожавање енергетске безбедности Мађарске уочи априлских парламентарних избора.

Премијери Мађарске и Словачке изјавили су да је, према њиховим информацијама, „Дружба“ технички оперативна, а да се одлагање наставка рада може тумачити као политички притисак на владе које се противе убрзаном приступању Украјине ЕУ. Као одговор, Будимпешта је обуставила извоз дизела Украјини, а министар спољних послова Петер Сијарто најавио је да се разматра и суспензија извоза електричне енергије.

Та мера би, како упозоравају мађарски медији, могла да има тежак утицај на украјински енергетски систем, али и на положај етничких Мађара у Закарпатју, због чега влада у Будимпешти оклева са радикалнијим потезима.

Блокада Мађарске засенила је посету руководства ЕУ Кијеву, темпирану да се поклопи са четвртом годишњицом избијања рата. „Фајненшел тајмс“ наводи да је председница Европске комисије Урсула фон дер Лајен намеравала да у Кијев стигне са новим пакетом санкција и финансијске подршке, али да је вето у последњем тренутку осујетио те планове.

Током протекле четири године, земље ЕУ издвојиле су за Украјину око 195 милијарди евра и усвојиле 19 пакета санкција против Русије. Међутим, двадесети пакет није договорен због противљења владе Виктора Орбана.

Портал „Политико“ оцењује да су Урсула фон дер Лајен и председник Европског савета Антонио Коста у Кијев стигли „празних руку“, без најављеног кредита од 90 милијарди евра и нових рестриктивних мера према Москви. Исти портал наводи да је Будимпешта „навукла гнев украјинских савезника у ЕУ“, преносећи оштре реакције европских званичника.

Немачки министар спољних послова Јохан Вадефул изјавио је да је „шокиран ставом Мађарске“, док је пољски министар Радослав Сикорски позвао на „већу солидарност са Украјином“. Пољски премијер Доналд Туск оценио је потез Будимпеште као „политичку саботажу“, преноси „Гардијан“.

Са друге стране, мађарски министар Петер Сијарто поручио је да не постоје техничке препреке за наставак транзита нафте и да је, по оцени Будимпеште, реч о политичкој одлуци Кијева. „Нећемо подлећи уценама“, навео је он.

Европску унију, како оцењује „Еуроњуз“, криза ставља у сложен положај: Брисел настоји да гарантује енергетску безбедност држава чланица, али истовремено одржи континуирану и снажну подршку Украјини. Два узастопна мађарска вета, како се наводи, ефикасно су паралисала одлуке у кључном тренутку.

Према писању „Њујорк тајмса“, неуспех да се усвоји нови пакет санкција и финансијска подршка ствара неизвесност за Кијев у тренутку када су му, како се истиче, обећана средства неопходна за покривање и војних и текућих буџетских потреба у наредним месецима.

Иако европске дипломате не искључују могућност да ће се компромис на крају постићи, актуелни застој јасно је показао дубину разлика унутар Уније – између настојања да се одржи јединствен фронт према Москви и потребе појединих држава да заштите сопствену енергетску и политичку стабилност.

Ало.рс