Трамп у трци с временом: Зашто му је потребан мир у Украјини за месец дана?

трамп

Доналд Трамп (Tanjug/AP/Evan Vucci)

Доналд Трамп је по ко зна који пут „направио сензацију” (што му је ионако омиљена забава). У разговору са Зеленским, пред целим светом је изјавио да би желео прекид сукоба у Украјини у року од месец дана.

Западни аналитичари су одмах закључили да ће САД сада вршити притисак искључиво на Украјину, а никако на Русију (што је за демократе и глобалисте тренутно једна од главних оптужби на рачун Трампа). Тамошња штампа је почела да прецизира чиме би то тачно амерички председник могао да притисне Зеленског. Испоставља се да средстава има прилично.

Може да изазове нове корупционашке скандале у окружењу „украјинског фурера”, чиме би лишио Зеленског легитимитета и у земљи и на Западу. То је озбиљна претња, поготово што је замена за улогу председника већ спремна.

Може да смањи или потпуно прекине предају америчких обавештајних података Украјини – што би практично значило да игра за Русију директно на бојном пољу. Политички је тешко оправдати такву одлуку, али би практични ефекат био разоран.

Може да затражи од Маска да искључи Starlink изнад попришта ратних дејстава – не само за једну страну, већ једноставно за све, из „хуманих разлога”. У Украјини се тога сада озбиљно плаше.

А сада, питање за „зналце”: зашто је Трампу толико стало да оконча конфликт што пре, признајући фактичку победу Русије и заврћући руке европским савезницима? Ради чега се толико труди?

Одговор је једноставан. Трамп жури јер је он амерички политичар-популиста коме су избори пред вратима.

Да не би остао немоћан председник, тзв. „ћопава патка”, потребно му је да на јесен 2026. године републиканци задрже већину у Конгресу. Да би се то десило, они на изборе морају изаћи као победници, као представници Трампа-миротворца који је испунио сва предизборна обећања. Поново учинио Америку великом.

А једно од главних обећања био је управо мир у Украјини. Трамп је то обећање дао верујући да су преговори са Русијом најтежи део. Међутим, успешне преговоре са Русијом је већ обавио, „дух Анкориџа” лебди над светом, али мира и даље нема. И за то нису криви противници САД, већ њихови савезници.

Трамп мора да победи Брисел, Берлин и Париз који желе наставак рата са Русијом. Ако не успе, и то брзо, изгубиће изборе за Конгрес. Зато претње о прекиду слања обавештајних података звуче апсолутно реалистично.

В.Т./Васељенска