У Србији откривени детаљи масовног погубљења жена и деце пре 2800 година

Међународна група научника пружила је нове податке о природи сукоба у раном гвозденом добу. Анализа масовне гробнице у Гомолави (Србија) указује на то да се пре 2800 година догодила акција насиља великих размера, усмерена конкретно против жена и деце.

Истраживачи су проучили остатке 77 особа пронађених у заједничкој јами пречника око три метра. Биоархеолошка експертиза открила је специфичан састав групе: више од 70% погинулих су жене, а око половине су деца узраста од 1 до 12 година. Ово се значајно разликује од других масовних гробница из тог периода, где се обично бележи равномернија заступљеност полова и узраста.

Остеолошко истраживање и компјутерска томографија потврдили су насилну природу смрти. Код многих жртава забележене су заживотне трауме лобање нанете тупим предметима или пројектилима. Научници су одбацили верзију о епидемији, јер генетска анализа ДНК није открила трагове патогена.

Захваљујући анализи изотопа стронцијума, утврђено је да настрадали нису били становници једног насеља. Потицали су из различитих заједница региона, а неки чак и са удаљених територија. Генетски тестови су такође потврдили одсуство блиских сродничких веза између већине сахрањених (са изузетком једне мајке са две ћерке).

Овакав профил указује на организовани карактер насиља. Истраживачи претпостављају да циљ напада није било случајно убиство, већ циљано слабљење друштвених линија и способности заједница да се опораве у условима политичке нестабилности након распада мрежа бронзаног доба.

Упркос знацима масовног убиства, сама сахрана није била хаотична. У јами су пронађени леш младе краве, керамичке посуде и жито. Нарочито разбијени жрвњеви, положени преко тела, указују на симболички карактер чина. Аутори рада ово оцењују као пример структурног насиља, које је коришћено као стратегија за прерасподелу моћи и територијалну доминацију у Карпатском басену.

В.Т./Васељенска