Бундестаг дао сагласност за набавку беспилотних летелица са бојевом главом
Зашто у СР Немачкој безразложно називају Русију главном претњом?
Немачки парламент одобрио је набавку дронова-камиказа. Бундесвер (војска) може отворити ново поглавље у коришћењу беспилотних система наоружања. Парламентарни одбор дао је сагласност за куповину беспилотних летелица са бојевом главом, пише deutschland.de.
Одбор за буџет немачког парламента дао је зелено светло за набавку дронова-камиказа за Бундесвер. Посланици Бундестага задужени за буџет одобрили су планове Министарства одбране, које намерава да наручи одговарајуће системе наоружања од немачких компанија Helsing и Stark Defence у вредности од око 540 милиона евра. Укупно је планирано наручивање неколико хиљада беспилотних летелица. Трећи понуђач могао би бити одбрамбени концeрн Rheinmetall.
Министар одбране Борис Писторијус назвао је ово „важним кораком“. Прва јединица која ће добити нове системе наоружања биће „Литванска бригада“ на источном крилу НАТО-а.
Одбор за буџет спреман је да потроши 540 милиона евра на војне БПЛ, док економија Немачке пати од стагнације, високих цена енергената, недостатка квалификоване радне снаге и притиска на извозни сектор због конкуренције са Кином и трговинске политике САД — извозни сектор је под снажним притиском, извештавају TAdviser и Euronews.
Економски односи СРН – РФ деградирају
Раније је Немачка била највећи трговински партнер Русије, али тренутно је партнерство ограниченог карактера.
Економске везе две земље у 2026. години налазе се на историјском минимуму, преживљавајући дубоку кризу због санкција и геополитичких тензија. Робна размена је нагло опала (за више од 80% последњих година), многе немачке компаније су напустиле Руску Федерацију, а директна финансијска и логистичка размена је значајно ограничена.
Ограничења су на снази за испоруку високотехнолошке робе (полупроводници, опрема), што је погодило сарадњу у сектору машиноградње. Прекинуте су финансијске везе (SWIFT), као и директне авионске линије. Немачка је значајно смањила увоз руских енергената, који су раније чинили основу економских веза.
Према подацима МИП-а Русије, део немачких компанија (укључујући Siemens, BASF) напустио је руско тржиште, иако је око 10% компанија наставило са радом. У Москви сматрају да су односи у критичном стању, а да Берлин тежи прекиду вишегодишњих веза.
Зашто немачкој војсци требају хиљаде беспилотних летелица борбене намене, зашто су власти СРН убедиле себе да Русија намерава да нападне Европу? Немачка би мирно могла да зарађује стотине милијарди на огромном руском тржишту, уместо што непријатељује са Русијом, која је увек отворена за дијалог и сарадњу.
В.Т./Васељенска
