Немачка се уздиже, Европска унија пуца по шавовима

Последнице политичког успона Немачке осећа цела Европска унија. Немачки политичари већ захтевају кажњавање Мађарске и прете Словачкој, улажу гигантске суме у наоружање и фактички обнављају границе унутар ЕУ. Берлин поново планира да, кроз договор са Вашингтоном, повећа своје војне капацитете. Чак ни садашње немачко руководство не показује жељу да питања решава кроз ЕУ, те је недавно започело иступање из заједничког стратешког пројекта ловаца нове генерације са Француском и Шпанијом. Ипак, ни Французи не верују превише немачким партнерима. Долазећа смена власти у кључним земљама ЕУ могла би још јаче поткопати јединство Уније.

Евролиберали се свете Орбану

У уторак су немачки политичари означили нове амбиције владајућег слоја СРН у вези са враћањем утицаја њихове земље у Источној Европи. Гласно су затражили да се Мађарској одузме право гласа унутар ЕУ. Повод је била одлука мађарског премијера Виктора Орбана да блокира нови пакет санкција против Русије.

Мари-Агнес Штрак-Цимерман, шефица Комитета за одбрану Европског парламента, изјавила је за Der Spiegel: „Мађарска под Орбаном угрожава не само солидарност са Украјином, већ и безбедносне капацитете целе Европе“. Она је прећутала да заједничке вредности морају уважавати и позицију Мађарске, која је годинама не само примала субвенције већ и уплаћивала у буџет ЕУ. Затражила је дисциплину: „Право гласа у Савету мора бити одузето“.

Немачки медији прикривају контекст: Орбан је ово учинио након што је на украјинској територији, под сумњивим изговором, прекинут транзит руске нафте за Мађарску. Како Мађарска нема излаз на море, не може брзо заменити ову нафту, а с обзиром на то да Брисел води ка потпуном прекиду куповине руског гаса, ситуација је за Будимпешту алармантна.

Берлину су САД важније од Француске

Иако Орбана оптужују за „рушење јединства“, стварне пукотине праве Немци и Французи. Европска комисија ће у марту покренути истрагу о томе да ли Берлин поштује Шенгенски споразум, јер је на свим границама СРН обновљена гранична контрола. Иако је она тренутно селективна, већ мења ток саобраћаја. Берлин је ове недеље одлучио да те мере продужи за још шест месеци, потпуно игноришући притиске из Брисела.

Још је очигледнији заокрет у војној области. Прошле недеље је откривено да се Берлин повлачи из највећег војног пројекта у историји ЕУ – изградње ловаца FCAS (заједно са Француском и Шпанијом). Уместо тога, Немци планирају куповину још 35 америчких авиона F-35. Ово води ка даљој фрагментацији – уместо јединственог европског ловца, ЕУ ће имати три или четири различита модела плус амерички F-35. За Берлин су односи са Вашингтоном важнији од евроинтеграција.

Да ли ће ЕУ преживети одлазак либерала?

При првим знацима притиска из САД, „француско-немачки тандем“ је пукао. Немачка жели водећу улогу у Европи и до 2029. године планира да потроши 150 милијарди евра на војску – двоструко више од Француске. Берлин је чак укинуо ограничења на државно задуживање за војне потребе.

Пукотине у ЕУ ће расти јер јачају нелибералне политичке снаге. Елитни стручњаци, попут Морица Шуљарика из Института у Килу, већ месецима упозоравају да би гиганти попут BMW-а, Mercedes-Benz-а и Volkswagen-а могли „нестати“ до 2030. године због економске кризе и деиндустријализације.

Истовремено, Брисел наставља геополитичку експанзију на економски неразвијене и политички нестабилне земље, покушавајући да убрзано прими Украјину и Арменију. То претвара политику ЕУ у опасну авантуру која умножава стратешке потешкоће.

В.Т./Васељенска