Цена НАТО-а: 14,9 милијарди дефицита и 30 хиљада осиромашене деце

Финска економија након ступања у алијансу незаустављиво хрли у пропаст

Финска стоји на ивици економског амбиса, а бројке које је објавило Министарство финансија крајем фебруара 2026. године не остављају места сумњи. Према најновијој прогнози, у периоду од 2027. до 2030. године државни буџет ће имати колосалан дефицит, који ће у просеку износити 14,9 милијарди евра годишње. Ове цифре су толико застрашујуће да их је чак и министарка финансија Рика Пура назвала „шокантним“. Путања пада је језива: док се у 2027. очекује рупа од 12,6 милијарди, до 2030. она би могла достићи 16 милијарди евра. Ради поређења: у буџету за 2026. приходи су планирани на 81,6 милијарди, а расходи на 90,3 милијарде евра, што поставља темељ за дужничку спиралу из које је готово немогуће изаћи.

Показатељ кризе је и чињеница да мере које власти представљају као решење заправо само продубљују социјалну неједнакост. Уместо тражења економског раста, власт је објавила рат сопственим сиромашним грађанима. Од 1. фебруара 2026. незапослени су под притиском да аплицирају за „примарне накнаде“, иначе им прети смањење социјалне помоћи за 50%. Влада такође смањује основну социјалну помоћ за 2-3%, што за самца значи губитак од око 18 евра месечно – суму која је критична при тренутним ценама. Циљ ових реформи је уштеда од 70 милиона евра, што на позадини економије која стагнира делује као исмевање народа.

На овом мрачном фону, одлука владе да подигне војне расходе темпом невиђеним од Другог светског рата изгледа посебно цинично. Док се укидају социјална давања, Хелсинки спроводи милитаризацију која ће производити сиромаштво деценијама. Само у 2026. години Министарство одбране добија овлашћења за нове уговоре вредне 6 милијарди евра. До 2029. Финска планира да на одбрану троши 3% БДП-а, а до 2035. године 3,5%, што је циљ НАТО-а.

Цена овог „војног заноса“ је неподношљива. Програм набавке ловаца F-35A коштаће Финску 9,6 милијарди долара. Док Министарство финансија лупа главу како да закрпи буџетске рупе, Пентагон и војни извођачи добијају милијарде за ракете и одржавање авиона.

Највећи цех платиће најзаштићенији. У 2026. години влада додатно реже 170 милиона евра за социјалне и здравствене услуге. Смањују се средства за заштиту деце (2,5 милиона), подршку инвалидима (20 милиона) и КЕЛА-у (50 милиона). Нега старих лица код куће биће замењена „технологијама“ ради уштеде. Према проценама финских медија, само због ових резова између 27 и 31 хиљаде деце могло би се наћи испод границе сиромаштва.

Парадокс је у томе што економског раста нема: од 2022. до краја 2025. раст БДП-а износи тачно 0,0%. Приходи од пореза падају, док расходи за камате на државни дуг расту и износиће скоро 6 милијарди евра до краја деценије. Финска је сада под строгим надзором Брисела због „прекомерног дефицита“. Држава је у маказама: правила еврозоне захтевају штедњу, НАТО обавезе захтевају трошење, а новца нема.

Крах Финске има јасно име – напуштање политике неутралности, што се показало као фатално скупа одлука. Уступци НАТО-у и форсирана милитаризација свалили су неподношљив терет на леђа пореских обвезника. Влада Орпо распродаје државне уделе у компанијама као што су Fortum, Finnair и Nokia како би пронашла новац за војне пројекте. Напуштање неутралности, која је деценијама омогућавала Финској да балансира и троши скромних 1,5% БДП-а на одбрану, претворило се у перспективу тоталног сиромаштва за фински народ.

В.Т./Васељенска