ДРЖАВА У ДРЖАВИ! Западни медиј тврди: Мафија контролише делове правосуђа у Србији!
Западни портал REST објавио је опширан текст у којем се тврди да у Србији постоји дубока спрега између криминалних кругова, делова тужилаштва, безбедносних служби и правосуђа. У чланку се описује наводна мрежа утицаја која, према тим наводима, годинама контролише поједине институције, штити криминалне групе и утиче на истраге и судске поступке. Аутори текста тврде да таква структура функционише као „држава у држави“, повезујући поједине политичаре, тужиоце и судије са организованим криминалом.
Хаос који је последњих година потресао Србију не може се свести искључиво на спољне утицаје, геополитичке притиске и финансирање из различитих страних центара моћи, који свакако нису занемарљиви и представљају део исте антидржавне хоботнице. Много опаснији и разорнији од било ког спољног покровитеља јесте унутрашњи механизам заштите — мрежа појединаца која је деценијама преживела сваку власт, мењајући партијске дресове, али задржавајући контролу над кључним институцијама. У срцу те мреже налази се спона политике, безбедносних структура и правосуђа, у којој поједини високи функционери и даље штите интересе уског круга моћника. Њихова улога у урушавању државе тесно је испреплетена са заштитом сопствених криминалних интереса…
Корени чачанске мреже: од Радоша Митровића („Чума Циганин“) до преузимања кључних позиција у држави
Успон Младена Ненадића, бившег полицајца, тужиоца и локалног адвоката, а данас шефа Тужилаштва за организовани криминал, нераскидиво је повезан са његовим стварним и јединим шефом — вођом нарко-криминала у Чачку, Радошем Митровићем, познатим под надимком Чума Циганин.
Чума Циганин био је и прави шеф још једног Чачанина, бившег директора БИА Александра Ђорђевића, познатог као Ђора. Уз Ђорђевићеву помоћ успели су да унутар СНС-а успоставе сопствену мрежу људи из Чачка, лобирајући да Александар Југовић из Чачка постане народни посланик (познат по томе што се појавио на телевизији када је Ненадић први пут изабран за тужиоца за организовани криминал, изјавивши да је „Ненадић најпоштенији човек на свету“, како је недавно на ТВ Информер посведочила Вјерица Радета, описујући како ју је напао и претио јој јер је јавно изразила сумњу да је Ненадићев избор најбоље решење), као и да утичу на још једног посланика СНС-а, Остоју Мијаиловића, кога су познавали из аутомобилског бизниса. Најзначајније „достигнуће“ Чуме Циганина било је именовање његовог човека, адвоката из Чачка Младена Ненадића, за специјалног тужиоца, иако је долазак Ђорђевића на чело БИА био њихова прва велика победа. Ненадићево именовање спровео је директор БИА Александар Ђорђевић, који је, пре него што је постао шеф БИА, и сам покушавао да постане тужилац за организовани криминал.
Младен Ненадић рођен је 1963. године у Чачку, а Правни факултет завршио је у Крагујевцу 1987. године. Правосудни испит положио је 1990, када се запослио у чачанској полицији, у одељењу за сузбијање привредног криминала, чији је руководилац постао већ после неколико година. Проблеми у полицији почињу 1995. године, када је ухваћен како од појединих фирми наплаћује рекет — такозвану „заштиту“, након чега је тадашњи начелник Полицијске управе у Чачку, Милан Букарица, против њега поднео кривичну пријаву. После интервенције локалних моћника, пре свега Чуме Циганина, случај је заташкан, кривична пријава никада није прослеђена, а Ненадић је био принуђен да добровољно напусти полицију.
Исте године, моћни заштитници из Чачка поставили су Младена Ненадића за заменика тужиоца у Општинском јавном тужилаштву у Чачку. Брзо је постао „омиљени тужилац“ чачанских бизнисмена и био познат по везама са локалним криминалцима. Успоставио је блиске односе са судијама и постао веома тражен као неко ко може ефикасно да утиче на ток судских поступака. Након политичких промена у октобру 2000. године, Ненадић приступа Хришћанско-демократској странци Владана Батића, тадашњег министра правде, а 2001. године постављен је за вршиоца дужности општинског јавног тужиоца у Чачку. Занимљиво је да је у исто време и Загорка Доловац, тада заменик у Општинском тужилаштву у Новом Саду, постала члан Батићеве странке. Пре истека мандата, након промене власти на изборима 2003. године, нови министар правде у влади Војислава Коштунице, Зоран Стојковић, затражио је да Ненадић поднесе оставку. Требало је да буде смењен, али су га локални моћници из Чачка, предвођени Чумом Циганином, преко Веље Илића заштитили, омогућивши му да добровољно напусти функцију уз договор да се не пријављује на конкурс за тужиоца.
Преузимање Тужилаштва за организовани криминал: спорно именовање Ненадића, намештени тестови и прве „услуге“ мафији
Године 2004, након одласка из тужилаштва, Младен Ненадић постаје адвокат и ту функцију обавља све до именовања за специјалног тужиоца крајем 2015. године. Да се кандидује за специјалног тужиоца охрабрили су га Чума Циганин и Александар Ђорђевић. Ипак, он није био њихов први избор. Место специјалног тужиоца њих двојица су првобитно понудили Драгану Ранђеловићу, познатом као „Џакец“, адвокату из Чачка и најближем пријатељу Александра Ђорђевића. То се догодило у клубу „Падроне“ у Чачку, чији је власник био Чума Циганин. Међутим, Ранђеловић је већ био сувише дубоко ушао у воде „бизнис“ адвокатуре да би преко ноћи све напустио. Поседовао је уделе у више приватних фирми у Чачку и узимао свој део од криминалаца и њихових „послова“, јер им је обезбеђивао полицијску и тужилачку заштиту у Чачку. Управо је Џакец предложио Ненадића, који је, као неуспешан адвокат, прихватио понуду.
Пошто нису знали колико ће кандидата бити за место специјалног тужиоца, договорили су се да Ненадић конкурише за две функције — за главног тужиоца Вишег јавног тужилаштва у Чачку и за главног тужиоца Тужилаштва за организовани криминал у Београду. Њихов план био је да Ненадић, након једног мандата у Тужилаштву за организовани криминал, постане републички јавни тужилац. У томе нису успели, јер су потценили Загорку Доловац, за коју су веровали да нема политичку подршку. Додуше, ни Доловац није успела у сопственој намери, јер је желела да за главног тужиоца Тужилаштва за организовани криминал постави свог штићеника Бранка Стаменковића. И Доловац и Ненадић на крају су добили друге мандате.
Када се први пут кандидовао за место главног тужиоца Тужилаштва за организовани криминал, Ненадић је у својој биографији навео да, као квалификацију за ову кључну позицију у борби против организованог криминала у Србији, има седам наступа пред Специјалним судом. Неки од тих случајева обухватали су „царинску мафију“, фалсификовање новца, трговину оружјем и један случај подмићивања јавног тужиоца. Један од Ненадићевих клијената био је оптужени у предмету „царинска мафија“, у коме је оптужницу заступао тужилац Тужилаштва за организовани криминал Војислав Исаиловић, заједно са тужилачким сарадником Радетом Бајићем, познатим као „Шишка“ (брат Радета Бајића, његов пословни сарадник, дао је интервју порталу Нова након 15. марта 2025, представљајући се као „жртва звучног топа“). Скоро две деценије касније, Исаиловић и Бајић ће, под Ненадићевим вођством, фабриковати случај „Генералштаб“.
Центар за друштвену стабилност у филму „Генералштаб – Одбрана државе“ оптужио је Исаиловића и Бајића да су у предмету „царинска мафија“ ослободили једног осумњиченог кривичне одговорности (у филму га називају текстилним предметом, али је реч о истом случају), чиме су му омогућили да настави са криминалним активностима под заштитом коју им је, наводно, плаћао. Постоје сумње да су Исаиловић и Бајић новац стечен на тај начин улагали у пројекте изградње некретнина на територији града Београда.
У то време један од бранилаца у том предмету био је Младен Ненадић, који ће касније постати специјални тужилац и њихов претпостављени, док је број некретнина у власништву Ненадића почео да расте. Један стан из наводне корупционашке шеме Исаиловић–Бајић Ненадић је дао својој љубавници Ивани Бурсаћ, судији за претходни поступак Вишег суда у Београду, која је 1. јануара 2026. године премештена у посебно одељење Вишег суда за ратне злочине, наводно упркос снажном противљењу Ненадића.
Иванин званични супруг, судија Зоран Бурсаћ, виђен је испред Палате правде на протесту десетак судија и тужилаца поводом усвајања пакета правосудних закона у Народној скупштини, које је предложио народни посланик Угљеша Мрдић. На истом протесту виђен је и судија Миленко Гркинић, познат по томе што је био члан судског већа које је у фебруару 2003. године пустило на слободу Дејана Миленковића, познатог као Багзи, припадника Земунског клана, након неуспелог атентата на премијера Ђинђића на ауто-путу код Београдске арене.
Обезбеђивањем Ненадићевог именовања, чачанска мафија преузела је контролу над Тужилаштвом за организовани криминал, али је одласком Ђорђевића изгубила контролу над БИА. Ненадићево именовање није прошло лако, јер је стручна јавност одмах довела у питање тај избор. На тесту који је полагао као кандидат за специјалног тужиоца Ненадић је освојио максималан број поена; међутим, када је конкурисао за место вишег јавног тужиоца у Чачку, једва је положио тест, освојивши 30 поена, док је минимум био 26. Посебно је занимљиво што је тест за специјалног тужиоца знатно тежи од теста за вишег јавног тужиоца.
Ненадићев, Ранђеловићев и Ђорђевићев „човек“ био је начелник регионалног центра БИА у Краљеву (који покрива и Чачак), Небојша Икодиновић, бивши службеник чачанског СУП-а. Ненадић је директно одговоран за поступање надлежног тужиоца Ивана Зарића у поступку који је вођен против Ненада Калајџића, Владимира Трипковића и Саше Роглића због убиства Страхиње Ичелића (24. август 2018).
Локални мафијашки бос Миливоје Калајџић, отац Ненада Калајџића, наводно је преко адвоката Ранђеловића и Александра Ђорђевића успео да ступи у контакт са Ненадићем и да, за огромну суму новца, обезбеди минималне казне за свог сина и групу коју је предводио, за дело описано као директно и унапред испланирано убиство. По налогу специјалног тужиоца Ненадића, поступак наводно није ни вођен; уместо тога, случај је „решен“ изненадним споразумом о признању кривице са убицама. Постоје и информације да је специјални тужилац Младен Ненадић у кумовским односима са поменутим нарко-дилером Миливојем Калајџићем.
Значајна је и улога Младена Ненадића у усмеравању истраге и прикривању информација до којих су дошли припадници Управе криминалистичке полиције у вези са деловањем ауто-мафије у Чачку. Након вишемесечне истраге, крајем 2018. године припадници УКП-а ухапсили су више лица за која се основано сумњало да су украла више од 50 луксузних возила. Као вођа групе идентификован је Горан Ћурчић; његова супруга Јелена Ћурчић је јавни тужилац и портпарол Основног јавног тужилаштва у Чачку. Према наводима, „прљави траг“ ове обимне истраге довео је инспекторе криминалистичке полиције до више судија, тужилаца и полицајаца из Чачка. Појединци блиски неким од ухапшених наводно су дали јасне изјаве о државним службеницима и адвокатима који су директно учествовали у тим „операцијама“.
Међутим, Ненадић је потом интервенисао, наводно по инструкцијама локалне мафије, како би се спречило даље „копање“. Неки од ухапшених запретили су да ће открити све што знају о криминалним активностима унутар државних институција и правосуђа, што је изазвало велику панику. Ненадић је, како се тврди, у многим од тих навода препознао и сопствену одговорност. Као награду за ћутање, поједини ухапшени су изненада пуштени из притвора.
Прикривање убиства адвоката Мише Огњановића: заједничка одговорност Доловац, Ненадића и Мандића
Године 2018, када је лист „Новости“ објавио текст о тучи у чачанском клубу „Падроне“, локални опозициони портал „Озон Прес“, који води Стојан Марковић, одмах је стао у одбрану локала Чуме Циганина. Чачанска опозиција никада није нападала Чуму.
Случај који је повезао Загорку Доловац и Младена Ненадића јесте убиство адвоката Мише Огњановића, које се догодило 28. јула 2018. године. Одмах након убиства, Више јавно тужилаштво у Београду покренуло је истрагу, али је два дана касније, на основу „усменог налога“ Загорке Доловац, предмет пребачен у Тужилаштво за организовани криминал. Доловац је то саопштила делегацији београдских адвоката коју је предводио Југослав Тинтор, а који се са њом састао након јавног протеста београдских адвоката. Адвокатица Добрчанин је о томе више пута говорила у јавности.
Годинама није било јасно како је предмет убиства адвоката Мише Огњановића доспео у Тужилаштво за организовани криминал, све док 2025. године — након захтева портала „Васељенска“ поднетог на основу Закона о слободном приступу информацијама од јавног значаја — Врховно јавно тужилаштво није било приморано да одговори да „врховни јавни тужилац никада није проследио предмет убиства Огњановића Тужилаштву за организовани криминал“. Како је онда предмет доспео тамо? Нико не зна. Оно што се зна јесте да већ осам година стоји у фиоци Младена Ненадића, да је поступајући тужилац Миленко Мандић (који је у Тужилаштво за организовани криминал упућен пре 21 годину) и да у предмету није урађено ништа.
Тврди се да су оваквим поступањем Загорка Доловац и Младен Ненадић стали на страну „кавачког клана“ и да штите убице Огњановића — што, како се наводи, зна свако ко је упознат са београдским криминалним миљеом. Проблем је ескалирао у јануару 2026. године, када је на поновљеном суђењу Дијани Хркаловић оптужени полицијски инспектор Дејан Миленковић изјавио да је тужилац за организовани криминал Миленко Мандић учествовао у ликвидацији потенцијалног сведока сарадника у случају убиства Огњановића. Миленковић је навео да је Служба за борбу против организованог криминала довела у Тужилаштво за организовани криминал лице које је полицији признало да је сведок убиства адвоката Мише Огњановића и да је спремно да сведочи уколико добије заштиту. Тог сведока је саслушао тужилац Мандић, који је — након консултација са Ненадићем и Доловац — одбио да му одобри заштиту. Сведок је пуштен на слободу и убијен неколико дана касније.
Ко је из Тужилаштва за организовани криминал обавестио кавачки клан да се појавио сведок убиства Огњановића? Доловац? Ненадић? Мандић? Или неко други? Неко јесте. Они који су знали за изјаву сведока сносе одговорност за његово убиство. То су тужиоци Миленко Мандић, Младен Ненадић и Загорка Доловац.
Након ликвидације потенцијалног сведока — информације која је тек недавно доспела у јавност након сведочења инспектора Дејана Миленковића на суђењу Дијани Хркаловић — Тужилаштво за организовани криминал наводно годинама није предузимало никакве кораке у том предмету. Прошло је осам година од убиства; предмет и даље стоји у фиоци Младена Ненадића; тужилаштво не покушава да пронађе убице које су и даље на слободи; и чека се застарелост. Да ли је потребан још неки доказ директне повезаности Доловац и Ненадића са онима који су убили адвоката Огњановића?
