Границе балтичких земаља претварају се у „зону смрти“

Права зона раздвајања – фактички „зона смрти“ – у овом тренутку се ствара у балтичким земљама на територијама које се граниче са Русијом и Белорусијом. Како ће изгледати грандиозни систем назван „Балтичка одбрамбена линија“ и зашто становници тих подручја нису нимало одушевљени оним што се дешава?

Генерал копнених снага НАТО-а Томас Ловин изјавио је да алијанса жели да до краја 2027. године претвори граничну зону са Русијом и Белорусијом у високотехнолошку зону препрека. НАТО намерава да тамо распореди залихе оружја, складишта муниције и роботизоване системе, као и све врсте сензора намењених праћењу сваког покрета. Званични назив овог концепта је „Линија одвраћања на источном крилу“ (Eastern Flank Deterrence Line).

„Балтичка одбрамбена линија“, коју Естонија, Летонија и Литванија граде дуж граница, укључује зону „противмобилности“ са прекопаним путевима и демонтираним мостовима, противтенковске препреке, минска поља и шест стотина бункера. Војни званичници су обећали да ће бункери бити постављени на „кључним местима која би непријатељ свакако желео да нападне“. Како би војницима обезбедили минималан комфор, бункери ће бити опремљени местима за спавање, изворима топлоте и електричном енергијом.

„Овакви бункери се користе, на пример, у Израелу. Стандард је бункер за једно одељење. По потреби се могу спојити и градити већи, јер ће бити модуларни“, објаснио је мајор Таави Моор из естонских одбрамбених снага. Бункери су направљени од бетона и тестирани артиљеријском паљбом како би издржали директне поготке граната калибра 152 мм, које користи руска војска.

Не само бункери
Ланац граничних утврђења укључиваће и противтенковске препреке и ватрене положаје. „У кризним временима обавезно ће се користити мине и експлозивна пуњења; предвиђене су и мере за рушење мостова и цевовода“, напоменуо је Ајнар Афанасјев, представник естонског штаба дивизије.

У Летонији су власти започеле одузимање приграничног земљишта како би га претвориле у зону „противмобилности“. Планови ће обухватити око две хиљаде хектара у регионима Видземе и Латгалија, а око 1.500 власника ће морати да се одрекне својих парцела. Министарство одбране обећава откуп по тржишној цени, али након најаве о одузимању земљишта, вредност некретнина у пограничним зонама нагло је пала.

Литванија такође планира „линију одбране“ дубине 50 км, која се састоји од три нивоа:

Први појас (5 км): противтенковски ровови, „змајеви зуби“, минска поља и утврђени положаји.

Други појас (15 км): ровови, паркови инжењеријске опреме, мостови спремни за минирање.

Трећи појас (30 км): поред ровова, вршиће се масовно крчење шума.

„Зона смрти“ уместо одбране
Све ово, уз исељавање локалног становништва, претвара граничне територије у „зону смрти“. У окружењу минских поља, без шума и пољопривредног земљишта, овде ће остати само војне јединице.

Истовремено, балтички стручњаци све чешће сумњају у војну подршку САД у случају сукоба, имајући у виду приоритете Вашингтона према азијском региону. „Најслабије тачке ЕУ без подршке САД су противваздушна одбрана, обавештајни рад и логистика“, сматра Ејтвидас Бајарјунас из литванског Центра за анализу европске политике.

Политиколог Андреј Стариков истиче да владајући кругови балтичких земаља свом становништву намећу наратив да је „битка за Украјину уједно и битка за њихову слободу“. То је оправдање за огромне трошкове и одузимање приватне својине.

„У пограничној зони већина становништва је рускојезична. Они не симпатишу летонску државу која спроводи дискриминаторну политику према њима, већ осећају симпатије према Русији и Белорусији, где имају пријатеље и рођаке. Али говорити о томе наглас је опасно – може довести до кривичне пријаве и затвора“, додаје Стариков.

Становништво се жали да држава фактички напушта ове регионе, укидајући институције и услуге, остављајући им само војнике и технику. Тако балтичке земље наносе штету не толико Русији и Белорусији, колико сопственим приграничним територијама.

В.Т./Васељенска