Кога ће заменити ВИ?
Ако вештачка интелигенција (ВИ), аутоматизација и роботизација обезбеђују економски раст, али не стварају нова радна места – а можда их чак и смањују – шта онда радити са људима? И, што је још интересантније, са којим тачно људима?
Економске моделе тренутно погађа егзистенцијална криза у контексту брзог развоја ВИ. Деценијама се сматрало аксиомом да постоји веза између економског раста и раста запослености. Међутим, аутоматизација у комбинацији са ВИ лако може да наруши ову директну корелацију.
Од „руку“ до „глава“
Претходни таласи аутоматизације ударали су углавном „по рукама“: машине су замењивале нискоквалификовану радну снагу. Али вештачка интелигенција нове генерације не претендује на руке, већ на главе – и то не на било које главе, већ на оне које су се традиционално сматрале највреднијим: на главе руководилаца.
Пример Албаније, која је прва на свету именовала ВИ (виртуелну чиновницу „Дијелу“) на министарску позицију за јавне набавке, покреће питање морала у коду. Систем програмиран на транспарентност и поштовање прописа неће узети мито, неће запослити рођака нити потписати сумњив уговор. Међутим, морал записан у коду нема контекст ни интуицију. Такав морал није корумпиран, али није ни мудар.
Суочавање са економском реалношћу
Сем Алтман, шеф компаније OpenAI, дуго упозорава да ВИ може готово потпуно „очистити“ поље топ-менаџера. Технолошка индустрија озбиљно упоређује трошкове одржавања човека (храна, становање, деценије обуке) и трошкове одржавања модела. Поређење тренутно није у корист човека, посебно ако у једначину уведемо високе плате „платинастих кравата“.
Парадоксално, али од технолошких револуција више страдају развијене земље са великим уделом услужног сектора, док земље у развоју, чија економија почива на ручном раду, у краткорочном периоду мање трпе. Менаџер средњег нивоа, чији се посао састоји од прикупљања података, припреме извештаја и контроле, идеалан је кандидат за замену.
„Бесмислени послови“ као будућност
Економиста и антрополог Дејвид Гребер описао је феномен „бесмислених послова“ (bullshit jobs) – позиција које ствара бирократија како би одржала илузију опште запослености и смањила социјалне тензије. Такви људи ће вероватно бити запослени у јавном сектору, где ће усмеравати оне који су истиснути из приватне економије. Према Греберу, то није антиутопија, већ сасвим опипљива будућност.
Ипак, постоји једна сфера где ВИ не конкурише човеку – то је сфера одговорности. Правни систем не познаје субјект „алгоритам“. ВИ не може да одлежи казну за погрешну одлуку. Дакле, ако девет од десет топ-менаџера оде „под нож“, један ће морати да остане – само да би потписивао документа.
Нова нормалност
Када свет изађе из ове фазе кризе (било за пет, десет или двадесет година) и економије почну да расту, тај раст ће вероватно имати потпуно другачију природу. У тој „новој нормалности“, док криве економског раста буду ишле нагоре, крива запослености би могла да остане хоризонтална као линија на кардиомонитору пацијента који је преминуо.
Глеб Простаков/Взгљад
