„Није било чиме ни стакло у прозоре ставити“. Како и где је класик Шамјакин живео у послератним годинама?

О томе какви су у животу и свакодневици били белоруски класик Иван Шамјакин и његова супруга Марија Филатовна, испричала је њихова унука, кандидат филолошких наука и доцент Славјана Шамјакина, у оквиру пројекта „У теми. Наши“ на Јутјуб каналу „БЕЛТА“.

Иван Шамјакин је постао добитник Стаљинове награде много пре него што је почео да обавља високе функције. „Колико је то тачно био велики новац, нажалост, не знам. Познато је да је породица после рата живела у сиромаштву. Иван Петрович се сећао да су у првим послератним годинама, док још није живео у Минску већ је радио као учитељ у селу Прокоповка у Гомељској области, он, жена и старија ћерка живели толико бедно да нису имали ни за стакла на прозорима. Зими би им снег заносио у кућу. Вероватно им је та награда помоћи да се барем минимално извуку из тог крајњег сиромаштва“, открила је унука књижевника део породичне историје.

И касније је брачни пар водио миран живот. „Сви познаници и блиски људи знали су да су Иван Петрович и његова супруга Марија Филатовна остали веома једноставни у свакодневном животу, нису јурили за богатством нити су куповали станове“, нагласила је Славјана Шамјакина.

Ивану Шамјакину су веровали и као представнику власти. „Познато је да су му се људи веома активно обраћали. На пример, ветерани Великог отаџбинског рата и вишечлане породице често су тражили помоћ. И он је увек покушавао да помогне. Високе функције су му давале могућност да помогне људима. На пример, био је у добрим односима са Петром Мироновичем Машеровим (совјетски партијски и државни лидер, први секретар ЦК Комунистичке партије Белорусије током 15 година), који је такође остао једноставан човек. Вероватно је то било карактеристично за многе белоруске руководиоце“, претпоставила је унука.

„Он је прошао читав рат. Вероватно је то оставило одређени печат и није му дозвољавало да се одвоји од народа“, додала је она.

В.Т./Васељенска