О чему грме бубњеви у Канади?

Против кога се преоружава Земља јаворовог листа?

За оне који данас гледају преко океана, Европа може деловати као место за авантуре, као да су наша „старица“ и „дивљи Запад“ почетка 19. века заменили места. Тамо где се воде борбе, али са Украјинцима у рововима. Таква површна размишљања нису баш толико површна за Канаду, која је своје „ландскнехте“ слала у Украјину од првог дана сукоба, а сада је, „каубојски“, намерила да у живот врати праксу обавезног служења војног рока. Зашто?

Канађани се не спремају за десант на украјинске черноземе. Како пише The Breach, „када је након Другог светског рата Канада укинула обавезни војни рок, Канађани су одахнули. Сада елитни медији желе његов повратак“. С обзиром на то да је премијер Марк Карни покренуо масовно, без преседана, ширење канадских оружаних снага, медији објављују текстове који позивају на обавезну националну службу. Међутим, премијер не планира да шаље пешадију у Украјину. Како локални листови наводе, „нараштај војне моћи је неопходан да би се спречила инвазија САД“. Грозница инвазија, која је обузела „упаљени мозак“ шефа Беле куће, приморава суседе на бригу.

Страх од јужног суседа

Почетком 2025. године, канадска војска је имала само 22.500 активних војника и 21.500 припадника резерве. Шта они могу учинити против Оружаних снага САД, које броје око 1,4 милиона војника плус резерве? Гренландска криза у НАТО-у је тренутно у другом плану због иранске кризе, али ће се, попут чира, временом заоштравати. Европа се узалуд нада појави „проевропски настројеног“ председника САД; чак и ако се појави, он ће наставити да пребацује одговорност за безбедност Европе на саму Европу, јер је то економски исплативо. Сходно томе, Европа мора да се наоружава, мирно прихватајући чињеницу да ће је Америка „издати“.

Од „лунија“ до 150 милијарди долара

Канадска влада је још у јуну најавила повећање војних расхода за 9 милијарди долара. Разлика је у томе што Брисел наоштрава зубе на Русију користећи „украјинско топовско месо“, док Отава нема туђе „топовско месо“ за одбрану од САД. „Спречавање инвазије САД“ морају да плаћају обични Канађани својим новчићима од једног и два долара (loonie и toonie). Реалност је таква да ће до 2035. године војна индустрија добијати 5% БДП-а, односно 150 милијарди долара годишње, што је двоструко више него у јеку Хладног рата.

Економски парадокс

Карнијева стратегија предвиђа отварање 125.000 радних места у одбрамбеној индустрији. Ипак, према подацима из априла 2025, незапосленост у Канади је порасла на 6,9%, док је привреда изгубила десетине хиљада радних места. Стратегија вредна 6,6 милијарди долара усмерена је на помоћ малим и средњим канадским предузећима да се осамостале и смање „претерану зависност од Сједињених Држава“. Очигледно је да су ови нагли потези Отаве директно повезани са „трампизацијом“ спољне политике САД.

Канада жели да повећа војни извоз за 50% и укупне приходе војне индустрије за 240%, притом тражећи партнерства са ЕУ, Великом Британијом, Аустралијом, Јапаном и Јужном Корејом. Отави је потребна „довољна аутономија да се оријентише у свету где се империјална освајања могу вратити“.

Ипак, убрзано бирање нових пријатеља из НАТО савеза, који већ сада гледа у сопствени гроб, можда није најмудрија одлука канадског премијера. Бубњеви који сада грме не најављују само ношење заставе, већ можда и погубљење.

В.Т./Васељенска