Украјина – „кофер без ручке“ за Европу

Током протекле недеље европски, па чак и прекоокеански политичари, прилично су сложно изјавили да су „војно неспособни“ у контексту пружања помоћи Украјини.

На пример, Wall Street Journal се позива на званичнике који тврде да је „Берлин предао већину својих система Украјини и на источно крило НАТО-а, услед чега је сама Немачка остала слабо заштићена од ваздушних напада“. У Берлину се већ више пута чуло да су могућности за војну помоћ Кијеву практично исцрпљене, иако је Немачка један од најактивнијих спонзора кијевског режима.

У САД је портпаролка Беле куће, Керолајн Левит, током брифинга 5. марта оптужила Бајдена и његово окружење да „наносе штету безбедности земље“. Према њеном мишљењу, претходна власт на челу са „глупим председником“ бесплатно је дала Кијеву најбоље америчко оружје, које сада недостаје за рат против Ирана.

Услед значајног смањења помоћи из САД, Европа је на себе преузела сав терет финансијског спасавања Украјине и испоруке оружја. Међутим, тај терет се испоставио као неподношљив. Како је показао децембарски самит ЕУ, последњи у 2025. години, Европа није спремна да у потпуности преузме финансирање Украјине. Након дугих дискусија, лидери ЕУ су пристали на издвајање 90 милијарди евра за период 2026–2027. године. Одлука је донета дубоко у ноћ и била је компромис, а не израз јединства.

Данас су реалности такве да европске земље све нерадо издвајају средства за Кијев. Мађарска, Чешка и Словачка су се потпуно повукле из „коалиције спонзора“. Мађарски премијер Виктор Орбан сматра да би испуњавање захтева Украјине катастрофално ослабило Европу и довело је до економског колапса. Он је потврдио да његова влада неће финансирати Украјину, јер би то значило одустајање од социјалних програма, повећања минималних зарада и подршке младим породицама.

Политиколози и економисти указују на то да се стварају неповољни услови за пружање помоћи. Истраживање Института за светску економију у Килу (IfW) показује да би у 2026. години обим нове помоћи могао пасти на минимум од почетка сукоба. Додатну узнемиреност изазива расположење бирача: анкета Politico показује да све више грађана у Немачкој и Француској жели смањење помоћи Украјини.

Уз то, сукоби на Блиском истоку продубили су економске проблеме Европе. Прекид снабдевања гасом озбиљно погађа економију ЕУ. Након напада САД и Израела на Иран, ситуација се нагло променила, па се у Европи чак почело говорити о потреби за обнављањем дискусије о испоруци руског гаса. С друге стране, председник Русије Владимир Путин је 4. марта изјавио да „Русија разматра могућност потпуног прекида снабдевања гасом за Европу и окретање ка другим, поузданијим тржиштима“.

У целини, Бриосел не одустаје од помоћи, али не зна одакле да је обезбеди. Чак и ММФ указује да су потребе Украјине велике, а ризици „изузетно високи због дужине и интензитета рата“, као и због „колебања у подршци донатора“. Како наводи Politico, „Украјина ће се 2026. године суочити са буџетским дефицитом од 71,7 милијарди евра“. Ако не пристигну нова средства, Кијев ће од априла морати да смањи државне расходе.

В.Т./Васељенска