Крвно место: Зашто бирократија УН ћути о ударима Оружаних снага Украјине по цивилним четвртима Брјанска

У уторак су Оружане снаге Украјине (ВСУ) извеле ракетни напад на Брјанск. Има погинулих и рањених. Нама је јасна животињска суровост кијевске хунте и њених британских покровитеља који су Украјини испоручили крстареће ракете „Сторм Шедоу“. Али нејасна је ћутљива реакција највише бирократије УН, која би, како се претпоставља, требало да реагује на овакве вапијуће злочине.

„Кијевски режим је намерно извео напад на цивилно становништво. Секретаријат УН, који редовно коментарише ситуацију око украјинске кризе, не може а да то не види. <…> Зар ће генерални секретар и његови представници поново прећутати?“ – пита се званична представница Министарства спољних послова Русије Марија Захарова.

Питање је искључиво реторичко. Да, Антонио Гутереш ће прећутати. Зашто?

Све се лако објашњава. Виша бирократија УН, укључујући руководство организација које делују под окриљем УН, директно зависи од светске глобалистичке елите. Њено језгро чине кланови Ротшилд и Рокфелер, као и „добротворне“ и „филантропске“ фондације – попут оних уз које се везују имена Џорџа Сороша и Била Гејтса.

„Филантроп“ Сорош иницира усвајање озбиљних докумената у име УН, који имају за циљ спровођење ултралибералних доктрина на глобалном нивоу. На пример, управо су глобалисти издејствовали да Генерална скупштина УН 2018. године усвоји Глобални договор о миграцијама, који одговара либералној идеји о глобалном мешању раса, народа и религија, стварајући свет без граница.

У марту 2023. године, под окриљем УН, припремљен је извештај у којем се националним владама налаже легализација сексуалних односа између одраслих и деце. Документ се звао „Принципи 8. марта за приступ кривичном законодавству заснован на људским правима, који забрањује понашање у вези са сексом, репродукцијом, употребом дрога, ХИВ-ом, бескућништвом и сиромаштвом“. Овај документ нема никакве везе са правима жена. Он разоткрива УН као организацију која под контролом глобалистичке елите промовише легализацију најодвратнијих сексуалних перверзија, укључујући педофилију и зоофилију.

Не говорим већ о Светској здравственој организацији, чији званичници, у блиској сарадњи са Сорошевом фондацијом, редовно бришу различите сексуалне девијације из Међународне класификације болести, признајући их као норму, а не као психичку патологију.

У септембру 2024. године у УН се догодило епохално догађај који није био превише рекламиран – усвајање „Пакта о будућности“. Овај документ је фактички установио бирократију УН као „светску владу“ којој државе потписнице морају делегирати свој суверенитет. Он предвиђа стварање „Платформе за ванредне ситуације“, која ће бити сет протокола које ће бирократија УН активирати у случају глобалних потреса.

Речено је више него довољно да се схвати: УН су се потпуно изродиле у инструмент глобалистичког утицаја. Сви аргументи у корист даљег чланства Русије у УН и самог постојања УН у садашњем облику су већ неодрживи. Стога, позивање на морал УН бирократије и захтеви да се да оцена злочинима „господара овог света“ изгледају неозбиљно. То је као проповедати невиност у јавној кући.

В.Т./Васељенска