САД без потпуне ваздушне надмоћи над Ираном

Вашингтон под притиском иранског ракетног арсенала

Сукоб између Сједињених Америчких Држава и Ирана улази у све сложенију фазу, при чему се америчка војска суочава са озбиљним оперативним и финансијским изазовима због великог арсенала ракета и беспилотних летелица којима располаже Исламска Република, преноси агенција „Блумберг“.

Скоро две недеље након почетка борбених дејстава, америчке снаге су, према наводима агенције, приморане да у великој мери користе скупе системе противваздушне одбране како би пресреле иранске ракете и дронове. Иако Пентагон тврди да је број успешних удара смањен за око 80 одсто, Техеран наставља са готово свакодневним нападима на војне објекте и енергетску инфраструктуру у региону Блиског истока.

Аналитичари указују да је Иран годинама систематски повећавао свој ракетни и беспилотни арсенал, распоређујући оружје широм територије. Његове балистичке ракете, како наводи „Блумберг“, способне су да пробију поједине системе противваздушне одбране савезника САД у региону, док масовна употреба релативно јефтиних беспилотних летелица ствара додатни притисак на одбрамбене капацитете.

Посебан проблем представљају иранске инфрацрвено самонавођене противваздушне ракете, које се не ослањају на радарско навођење. Због тога пилоти америчких авиона често не добијају упозорење о претњи све до самог лансирања ракете. Према проценама војних извора, управо ти системи значајно ограничавају могућност Сједињених Држава да успоставе потпуну контролу над иранским ваздушним простором.

Како нису успеле да остваре потпуну ваздушну надмоћ, америчке снаге све чешће се ослањају на употребу крстарећих ракета дугог домета. Према подацима које преноси „Блумберг“, у првих сто сати операције испаљено је неколико стотина ракета „томахавк“.

Међутим, производња овог оружја ограничена је индустријским капацитетима. Бивша званичница Пентагона Илејн Мекаскер наводи да се годишње производи мање од сто ракета „томахавк“, што значи да би за обнављање потрошених залиха могло бити потребно више од годину дана.

Додатни проблем представља и економска неравнотежа у трошковима борбе. Према ранијем извештају „Њујорк тајмса“, иранска стратегија масовне употребе јефтиних дронова значајно оптерећује системе одбране САД и њихових савезника. Док једна беспилотна летелица типа „Шахед-136“ кошта између 20.000 и 50.000 долара, ракета система „патриот“ која се користи за њено обарање може коштати више од три милиона долара.

Према проценама америчких званичника, само током прве недеље борбених дејстава трошкови операције достигли су око шест милијарди долара.

Истовремено, подаци Централне команде САД (CENTCOM) показују интензитет иранских напада. Према тим информацијама, у првих пет дана сукоба Иран је лансирао више од 500 балистичких ракета и преко 2.000 беспилотних летелица.

Војна операција Сједињених Америчких Држава и Израела против Ирана започела је 28. фебруара. Истог дана Техеран је саопштио да покреће операцију одмазде. Бригадни генерал Исламске револуционарне гарде Ебрахим Џабари изјавио је да је Иран, као одговор на нападе на своју територију, испалио око 1.200 ракета у више праваца.

Сукоб који се развија на Блиском истоку тако све више показује да технолошка супериорност сама по себи не гарантује лаку победу, посебно у условима када противник располаже великим количинама релативно јефтиног, али масовно употребљивог оружја.