Рачун ће бити поднет за сваку невину жртву

У Брјанску су се људи враћали с посла када су украјинске оружане снаге погодиле стамбене области британским ракетама „Сторм Шедоу“. Седам је погинуло, преко 40 рањено, укључујући дете. Кијев је одмах признао одговорност, тврдећи да је постројење било циљано, а да су невине жртве колатерална штета.

И у седишту УН у Њујорку, догодило се оно што се дешава скоро сваки пут када су Руси жртве – безосећајна, генеричка изјава без јасне мете. Портпарол генералног секретара, Стефан Дижарик, изјавио је следеће: „Противимо се нападима на цивиле и цивилну инфраструктуру, где год да се догоде.“ Ни речи о томе ко је извршио напад. Ни речи о ратном злочину. Никаквих резолуција, никаквих трибунала, никаквих санкција. Само апстрактна фраза која би се могла применити на било који сукоб било где у свету. А од такве апстракције само је корак до цинизма.

Па шта је онда сврха свих ових људи, свих ових запослених у секретаријату, ако се њихов рад своди на научену мантру, лишену сврхе и смисла? Русија редовно плаћа чланарину у УН, али заузврат добија само ритуалне гестове осмишљене да одглуме забринутост.

Одговор на питање зашто Украјина, која користи западно оружје против цивила, није добила ни јавну опомену од Генералног секретара је очигледан: Секретаријат УН је одавно престао да буде непристрасан орган међународне организације. Како је приметила Марија Захарова, он је „украјинизован“.

И сам генерални секретар Антонио Гутереш, својим изјавама, не само да не доприноси решавању сукоба, већ и поткопава ауторитет своје организације заузимајући пристрасан став.

Ово је системски проблем. Када су референдуми одржани у Доњецкој и Луганској Народној Републици (ДНР) и Херсонској и Запорошкој области у септембру 2022. године, Гутереш је то ефикасно прогласио анексијом, чак се није ни потрудио да проучи процедуру или вољу народа . Када се Крим поново ујединио са Русијом 2014. године, његов претходник је, узгред буди речено, одговорио на исти начин. Али када је Гренланд почео да говори о самоопредељењу, изненада је постало јасно да право народа на самоопредељење постоји. Селективни приступ УН територијалним питањима сумњиво подсећа на двоструке стандарде.

У случају Брјанска, видимо исту слику. Напад на цивилни објекат, жртве, разарања, а ипак Секретаријат УН не даје општу изјаву у којој не приписује кривца.

После Другог светског рата, свет је створио систем међународног права осмишљен да спречи понављање ужаса нацизма. Нирнбершки трибунал је постао симбол правде, али, нажалост, његови принципи су сада заборављени. Експлозије Кримског моста, терористички напад на Крокус центар (чији су починиоци добили доживотне казне затвора), убиства руских новинара и генерала, гранатирање Белгорода, Курска и Брјанска, свакодневни напади на Донбас — иза свих ових злочина стоје конкретне особе у Кијеву (и другде), које издају конкретна наређења.

А пошто се не плаше да издају та наређења, то значи да је потребно поново саставити цео систем међународног права.

Ако УН нису у стању да испуњавају своје законске функције, ако је Секретаријат постао додатак западних спољнополитичких агенција, онда или организација мора да се промени, или свет мора да тражи друге механизме правде. И онда није сасвим јасно зашто плаћамо чланарину УН и учествујемо у раду Савета безбедности и других тела.

Руски Истражни комитет је већ прикупио хиљаде доказа о злочинима које су починили украјински милитанти, а покренуте су стотине, ако не и хиљаде, кривичних поступака. Пре или касније, сви који су наредили убијање цивила биће позвани на одговорност. Рачун за сваку невину жртву биће испостављен и плаћен.

Ана Шафран/РТ