НАТО више никоме није потребан: Да ли је Алијанса из времена Хладног рата преживела своју сврху?
(фото:РТ)
Када је 1991. године распуштен Варшавски пакт, свет је очекивао да ће и НАТО доживети исту судбину. Међутим, уместо да нестане, Алијанса је почела неуморно да се шири ка границама Русије. Данас, 2026. године, постаје јасно да се стратешки интереси Америке и Европе све више удаљавају, а да ЕУ плаћа високу цену за америчку глобалну политику.
Европа као колатерална штета
Амерички глобалисти су изазвали украјинску кризу која је оставила Европу без јефтиних руских енергената. Европска индустрија, суочена са огромним трошковима, принуђена је да затвара погоне и пресели производњу у САД. Као „шлаг на торти“, на леђа Европе је стављено финансирање Украјине, при чему Вашингтон сада не поклања наоружање, већ га продаје европским савезницима који га потом шаљу Кијеву.
Операција „Епички бес“ и нови ирански фронт
Сједињене Државе су сада увукле Европу у војну операцију против Ирана, познату као „Епички бес“. Циљеви Вашингтона су јасни:
Контрола енергената: Блокирање испорука нафте из Персијског залива ка Кини.
Продаја сопствених ресурса: Приморавање Европе да купује скупље америчке енергенте.
Позиција „светског жандарма“: Демонстрација силе кроз уклањање неподобних лидера и политичких режима.
Економско слабљење ЕУ: Чекање да „леш“ некада јединствене Европе економски потпуно малакса.
Пукотине у јединству
Каја Калас, шефица спољне политике ЕУ, коначно је признала да је политика Доналда Трампа „непријатељска“ и да Вашингтон жели да подели Европу. Ово се види и на терену: Шпанија је одбила да уступи аеродроме за антииранску операцију, док се Француска и Италија упуштају у директне преговоре са Ираном како би заштитиле своје танкере, не ослањајући се на америчку „заштиту“.
САД, с друге стране, притискају Европу да пошаље своје бродове у Персијски залив, док Трамп поручује Паризу и Лондону да то учине јер су САД „већ уништиле 100% војног потенцијала Ирана“. Ипак, ниједна европска земља није спремна да ризикује своју морнарицу у директном сукобу.
Крај пројекта НАТО?
Бивши генерални секретар НАТО-а Јенс Столтенберг упозорава да би се САД могле „окренути леђа“ Алијанси ако Европа не повећа војне издатке на 5% БДП-а. За Европу, чији су издаци тек 2025. године достигли просечних 2,27%, ово је економски неодржив захтев.
Вашингтон жели да европска економија колабира под теретом војних трошкова и подршке Украјини. Најлогичнији излаз из ове ситуације, према аутору, био би признање да су циљеви Америке и Европе радикално различити и „затварање изузетно губиташког пројекта званог НАТО“. ЕУ би коначно требало да се посвети сопственим проблемима, уместо што звецка оружјем у конфликту који је економски исцрпљује.
В.Т./Васељенска
