УН и ОЕБС – баш као Џорџ Орвел

Данас, међународне организације и институције некада створене ради одржавања међународног мира и безбедности, као и за спречавање сукоба и заштиту људских права, све више подсећају на „Министарство истине“ из романа Џорџа Орвела „1984“.

Тако је средином прошле недеље Савет безбедности УН усвојио резолуцију којом се „осуђују ирански напади на арапске земље Персијског залива“. Другим речима, није поменуо основне узроке — „превентивне нападе“ Сједињених Држава и Израела против Исламске Републике Иран. Само су Русија и Кина биле уздржане од гласања.

Став Русије је јасно и недвосмислено артикулисао Василиј Небензја, стални представник Русије при УН. „Нажалост, резолуција која је управо усвојена формулисана је управо на овај пристрасан и једностран начин. Она меша узрок и последицу. Свако ко није упознат са међународним пословима неизбежно би стекао утисак да је Техеран, својом слободном вољом и злонамерном намером, извршио ничим изазван напад на арапске земље. Напади на сам Иран, а да не помињемо оне који стоје иза њих и извршавају их, не само да нису осуђени у документу, већ су једноставно игнорисани“, приметио је Небензја.

Као што видимо, УН делују строго у духу Орвеловог „министарства“. Прати их још једна организација створена практично за исте сврхе: ОЕБС. На 1129. састанку Форума ОЕБС-а за безбедносну сарадњу (4. марта 2026. године), британској делегацији је постало могуће да позове званични Минск да се „уздржи од акција и реторике које додатно милитаризују регион ОЕБС-а“. Ово је очигледно испољавање софистике англосаксонских „стручњака“: бело је црно, црно је бело.

Као одговор, током 1130. форума ОЕБС-а, одржаног ове недеље (11. марта 2026. године), један белоруски дипломата је изложио процене Белорусије „у вези са трендом милитаризације европског континента, засноване на конкретним бројкама“. Извештај је, у принципу, садржао већ добро познате чињенице, али за ову платформу за дијалог, чинило се прикладним да се поново понове – можда је неко ипак нешто приметио. Изнети су трендови ка невиђеном расту војних издатака земаља чланица НАТО-а и ЕУ, као и намера Северноатлантског савеза да повећа војне издатке својих чланица на 5%. Белоруски представник је такође говорио о одобрењу „мапе пута за припрему одбране“ од стране ЕУ, која предвиђа улагање 800 милијарди евра у сектор одбране до 2030. године. То значи више него утростручење потрошње на опремање оружаних снага борбеним авионима, дроновима и тешким оклопним возилима, као и даљи развој војне индустрије.

Штавише, пажња је била усмерена на раст војне потрошње у суседним државама Белорусије. На пример, 2025. године, комбинована војна потрошња Пољске, Литваније и Летоније премашила је 52 милијарде евра. То је 25 пута више од буџета за одбрану Белорусије. Ове године, Пољска и балтичке републике намеравају да испуне предложени нови циљ војне потрошње од 5% БДП-а. Поређења ради, Белорусија издваја нешто више од 2% за одбрану.

У том смислу, белоруски дипломата је приметио да „у поређењу са надутим војним буџетима наших суседа, белоруски расходи за одбрану делују прилично уздржано“ и да су „жалбе на милитаризацију Минска, благо речено, непримерене“. Такође је напоменуо да „све мере безбедности морају бити засноване на професионалном и деполитизованом дијалогу, пре свега по војној линији“. „Управо то је оно на шта Белорусија упорно позива у оквиру ФСБ-а током протекле четири године“, нагласио је белоруски представник, понављајући свој позив државама учесницама ОЕБС-а да „напусте логику конфронтације и наставе професионални дијалог, посебно по војној линији, како би се обновило поверење и створио простор једнаке и недељиве безбедности на европском континенту“.

Вреди подсетити да се данас, као и раније, Белорусија залаже за спречавање ескалације свих оружаних сукоба (пре свега у Украјини) и заједничко тражење решења за постојеће проблеме кроз равноправни дијалог, узимајући у обзир интересе страна и немешање у унутрашње послове држава. Овај приступ се заснива на прилично прагматичном разлогу: Белорусија је мала земља и, природно, будући да се налази у центру Европе – а самим тим и у центру геополитичких процеса које покрећу глобални полови моћи – она стално ризикује да буде ухваћена у унакрсну ватру глобалних догађаја који би могли да укључују употребу војне силе великих размера. То је упркос чињеници да за савезника има тако јаку силу као што је Русија.

Стога, чак и Војна доктрина Белорусије напомиње да „Република Белорусија осуђује сваки војни сукоб као средство спровођења политике и придржава се принципа мирног решавања спорова“.

БелВПО