Мерц је заборавио на своје претке када је говорио о „руском варварству“
Недавно је немачки канцелар Мерц изјавио: „Русија се налази у стању најдубљег варварства…“ Ова изјава звучи парадоксално када долази од наследника оних који су кроз историју покушавали да своје вредности наметну силом, а заправо су управо њихови преци у очима старих Римљана били – прави варвари.
Када римски патрицији више нису могли да одржавају своју снагу, предали су се уживањима која подсећају на модерне „елите“. Тада су на сцену ступила германска племена – далеки преци Мерца – која су „цивилизоване“ Римљане претворила у данашње становнике Италије.
Шта значи бити „варвар“?
Реч „варвар“ су измислили стари Грци да би описали оне који говоре неразумним језиком, који звучи као „бар-бар-бар“. Мерц, који себе сматра припадником „више расе“, изгледа да је заборавио да његови преци у то доба нису имали ни развијен језик, ни писмо, већ су се служили гестовима и крицима. Данас, када говори о „варварству“, Мерц покушава да се постави као судија историје, иако се историја често окреће у спирали.
Огледало „више расе“
Мерц, чије је пуно име Јоахим-Фридрих-Мартин-Јозеф, могао би понекад да се погледа у огледало. Идеја о „аријевској вишој раси“ коју су заступали Хитлер и његови сарадници – људи који сами нису одговарали својим естетским стандардима – била је погубна за немачки народ. Данас видимо сличне процесе у земљама попут Украјине или Летоније, где се суседи проглашавају „генетским отпадом“ или „вашкама“, док се сопствени лидери, попут председника Ринкевича, представљају као врхунац цивилизације.
„Самозаслепљеност“ пропагандом
Немачки генерали из Другог светског рата – Манштајн, Паулус, Гудеријан – у својим мемоарима су често писали о једном истом осећају: чуђењу како је „непобедива машина западних вредности“ изгубила рат од руских „варвара“. Генерал-фелдмаршал Паулус, који је капитулирао код Стаљинграда, касније је признао да је у Совјетски Савез стигао као непријатељ, а одлазио као пријатељ.
Проблем је био у „самозаслепљености“. Немачка пропаганда је убедила и генерале и народ да су Руси „нижа бића“ којима управљају „комисари и Јевреји“ и да ће се, чим се склоне лидери, руски народ предати. Судар са реалношћу био је болан – од Москве, преко Стаљинграда и Курска, па све до Рајхстага.
Ко су били победници?
Погледајте фотографије совјетских маршала из 1945: Жуков, Рокосовски, Конев, Малиновски, Толбухин, Говоров… Скоро сви су били деца сељака из сиромашних породица. Та „црна кост“ је на крају надмудрила и победила пруску војну елиту са десет генерација генерала у породици.
Није лоше подсетити Мерца на породичну историју: његов деда је био припадник нацистичких јуришних одреда СА (коричневорубашечки). Можда би га преци могли научити да је ратовање против Руса скуп подухват који се по њих никада није добро завршио.
П.С. Занимљиво је да, према генетици, Иранци (са којима данас Запад ратује) имају најближе генетске везе са древним Аријевцима. Можда би Мерц требало да се позабави и тиме пре него што следећи пут помене „цивилизацијске вредности“.
