Од ножа сам направио маказе да Србину извадим срце: Још је куцало док смо га паковали у фрижидер! Језиво сведочење крвника ОВК о паклу Жуте куће!

Трговина органима на Косову и Метохији и у Албанији крајем деведесетих година остаје један од најмонструознијих злочина у модерној историји, који и даље чека пуни судски епилог.

Процењује се да је више од 300 Срба страдало приликом мучења и вађења органа, који су се слали у Италију, затим су били дистрибуирани у клинике широм Европе.

Иако су међународни извештаји, попут оног Дика Мартија, потврдили постојање основаних сумњи о организованој мрежи трговине органима, крунски докази леже у исказима непосредних учесника.

Ових дана, стравична судбина жртава поново је у фокусу јавности због екранизације ове приче у филму „Жетва“, који подсећа свет на размере страдања Срба.

Документација о овим зверствима деценијама је покушавала да буде заташкана, али сведочења оних који су у том паклу учествовали јасно описују механизам „фабрике органа“.

Једно од најјезивијих сведочења Курир је ексклузивно објавио 19. априла 2022. године, а оно и данас служи као неми подсетник на то шта се дешавало иза затворених врата „Жуте куће“.

Наиме, некадашњи припадник терористичке Ослободилачке војске Косова (ОВК), који је крајем деведесетих лично вадио органе заробљеним Србима на Космету, у исказу српским истражитељима – до којег је Курир ексклузивно дошао – описао је како су му током касапљења Срба зафалили инструменти, па је морао на лицу места да направи маказе!

Овај Албанац (име и презиме познати редакцији) током давања исказа детаљно је описао сва зверства Албанаца и начин трговине органима, чак је и нацртао инструменте које је користио, па и маказе које је направио,али и фрижидер у који су стављани извађени органи, у овом конкретном случају – срце.

Терориста ОВК је током вађења органа имао помоћ једног доктора. Жртва пре овог језивог чина није успавана већ је све наживо рађено.

– Кад смо га отворили, скалпелом нисам успео да прорежем довољно да бих отворио грудни кош јер је срце испод џигерице, покривено је њоме, а џигерице треба да се склоне. Доктор ми је цело време говорио шта и где да режем. Пошто нисам имао адекватан алат од бајонета „калашњикова“ сам направио маказе. Нисам их ни опрао пре тога. Много сам се бојао, али сам урадио – признао је он, наводећи да је жртва током целог процеса била при свести.

Доктор Љутфи Дервишај, који му је суфлирао током захвата, инсистирао је да се кости секу с десне стране грудног коша како се срце не би оштетило.

– Ту је било крви катастрофа. Морали смо да мењамо униформе јер смо били потпуно натопљени. По мојој процени, то сечење је трајало нешто око десетак минута. Тај човек је престао да мрда чим сам почео да сечем кост, могуће је да је пао у несвест или одмах умро – испричао је сведок.

„Срце је још куцало док смо га спуштали у фрижидер“

Најнепријатнији део сведоцења односи се на сам тренутак узимања срца, које је већ имало спремног купца.

– Заједно са др Љутфијем Дервишајем сам отворио потом рукама грудни кош, повлачењем лево и десно. Лагано смо шаку убацили испод костију, склонили џигерицу и пришли срцу које је још увек куцало. Доктор је рекао да артерију морамо исећи неколико центиметара изнад. Везали смо крвне судове концем и извадили орган. Срце је куцало док смо га лагано спуштали у кутију са течношћу која је већ била спремна. Све је испрљано нашим крвавим рукама јер им се много журило да фрижидер однесу до аута Сабита Геција – стоји у исказу.

Милиони зарађени на црном тржишту

Према речима овог дведока, „роба“ је углавном завршавала у Турској, а цене су биле вртоглаве: 300.000 марака за срце, 60.000 за бубрег, док се чак и крв продавала, по цени од 10.000 марака за пет литара крви.

Као кључне фигуре овог ланца означене су некадашње вође ОВК – Рамуш Харадинај, Хашим Тачи и Јакуп Краснићи, који су, према тврдњама сведока, на овај начин зарадили милионе, остављајући иза себе гробнице чије су локације и данас непознате.

Курир.рс