Годишњица НАТО агресије на СР Југославију

Сутра се навршава 27 година од почетка нелегалне агресије НАТО-а на СР Југославију 1999. године, у којој је током 78 дана бомбардовања погинуло око 2.500 људи, док су тешко оштећени инфраструктура, привредни објекти, школе, здравствене установе, медијске куће, вјерски објекти и споменици културе.

Одлука о бомбардовању тадашње СРЈ донесена је, први пут у историји, без одобрења Савјета безбједности УН, а наредбу је тадашњем команданту НАТО, америчком генералу Веслију Кларку, издао генерални секретар НАТО Хавијер Солана.

СРЈ је нападнута послије неуспјелих преговора у Рамбујеу и Паризу о будућем статусу покрајине Косово и Метохије, за шта је оптужена Србија, а као повод за агресију послужио је наводни злочин у Рачку у јануару 1999. године, који је искориштен да се исконструишу наводи о “масакрима албанских цивила” и пружи легитимитет “хуманитарној” интервенцији.

Одлуку о нападу на СРЈ саопштио је 23. марта увече Солана, а сљедећег дана, 24. марта у 19.45 часова НАТО је започео ваздушне ударе крстарећим ракетама и авијацијом по цијелој територији Србије и Црне Горе.

Деветнаест земаља НАТО бомбардовало је СР Југославију са бродова у Јадрану, из четири ваздухопловне базе у Италији, подржане стратешким бомбардерима који су полијетали из база у западној Европи, а касније и из САД.

Осим војних циљева, НАТО је гађао и цивилне циљеве, а за то је, између осталог користио и забрањену муницију са осиромашеним уранијумом.

Гађане су и рафинерије, хемијска индустрија и велике трафостанице, што је све изазвало тешке посљедице по здравље становништва чије се размјере још утврђују.

Готово да нема града у Србији који се током 78 дана напада није бар неколико пута нашао на мети снага НАТО.