Ниједна земља света неће остати имуна на ирански рат

Међународна агенција за енергију препоручује мере заштите потрошача из времена нафтних криза пре пола века и пандемије короне

Што више рада од куће и мање путовања тамо-амо. Осетно ограничење брзине у саобраћају. Вожња „пар-непар” данима. Повратак јавном превозу. Широка штедња енергије и захват у стратешке резерве нафте… То је списак глобалних препорука Међународне агенције за енергију (ИEA), у тренутку када се свет суочава са „највећом претњом енергетској безбедности у историји и изгледном глобалном економском кризом”, оцењује Фатих Бирол, извршни директор ИEA. Такве мере биле су иначе на снази током глобалних енергокриза седамдесетих година 20. века (арапски нафтни ембарго током Јом Кипур рата, исламске револуције у Ирану и избијања рата Ирана и Ирака), и не тако давне глобалне пандемије короне.

Глобална економија изложена је „великој претњи” због рата на Средњем Истоку. Ниједна земља света неће остати имуна од последица „иранског рата”. Светски лидер и берзе као да још нису увидели обим и последице тог сукоба. Више од 40 кључних енергетских инсталација у девет земаља већ је озбиљно или врло озбиљно оштећено. Ормуски пролаз је блокиран, док светско тржиште дневно остаје без најмање 11 милиона барела нафте. Новонастајућа криза по мањку енергената (укључујући нафту и течни гас) на тржишту, збирно већ је тежа него што су били заједно шокови из 70-тих година 20. века и рат Русије и Украјине. Овим злокобним упозорењем, Бирол је у понедељак у Канбери образложио своју прву јавну процену глобалне енергетске ситуације, од избијања сукоба Израела и САД против Ирана 28. фебруара.

Глобално снабдевање течним гасом (ЛНГ) снижено је данас за око 140 милијарди кубних метара тог енергента, док је мањак приликом избијања рата у Украјини износио око 75 милијарди кубних метара ЛНГ, наводи истовремено IEA.

Отварање Ормуског пролаза, којим је донедавно петина нафте пловила на светско тржиште, према Биролу је „кључно појединачно решење” за нормализацију глобалног енергоснабдевања. А, уз то би према Биролу, „хитно” окончање сукоба у Персијском заливу допринело обуздавању изгледног глобалног енергетског суноврата, можда и привредног.

Док се то не деси, „виталне артерије глобалне привреде и ланци снабдевања већ су угрожени осеком извоза ђубрива, петрохемикалија, чипова, алуминијума, сумпора, хелијума…” нагласио је Бирол.

У међувремену, беспоштедно разарање енергоинфраструктуре на две обале Персијског залива и блокада Ормуског пролаза, само одлажу шансе за скори повратак редовнијем глобалном снабдевању стратешким енергентима.

За оправку појединих оштећених инсталација у Заливу неопходно је најмање „шест месеци, за друге много дуже време”, нагласио је Бирол уочи најављеног данашњег сусрета са Сатуки Катајама, министарком финансија Јапана ради разговора о могућим новим иницијативама унутар Г7 ради даљег пуштања стратешких резерви нафте и гаса на тржиште.

Колико 11. марта чланице ИEA договориле су да пусте око 400 милиона барела нафте из стратешких резерви (петина укупних залиха). „Ако буде неопходно, свакако ћемо додати још, али то само смањује ’бол’ у привреди и није решење”, оценио је Бирол, наводећи да у овом тренутку нема неког одређеног нивоа цене барела који би био окидач за нову поплаву нафте из стратешких резерви.

У међувремену, ИEA је већ отпочела разговоре са појединим државама произвођачима нафте изван састава ОПЕК-а (Канада, Мексико, Бразил, Норвешка…) ради евентуалног повећања производње нафте. Бирол ипак сматра да тај евентуални додатни учинак „ не може да надокнади губитак са оштећених петроналазишта Средњег Истока”.

Иначе, са врха Међународне агенције за енергију – међувладине организације 32 држава чланица и 13 придружених држава развијеног света (основана 1974. године), које носе 75 одсто глобалне тражње стратешких енергената – руски гас ни у оваквој кризи „није решење”.

Фатих Бирол је наиме у Канбери у Новинарском клубу аустралијске престонице поручио Европљанима да „није тренутак да се релаксирају рестрикције према гасу из Русије”. Према његовом уверењу, Европљани су већ видели шта значи „претерана зависност” од сибирског енергента. „Цена руског гаса би данас била као и текућа цена гаса у Европи”, проценио је Бирол, уз опаску да гасовод „Северни ток” није оперативан, док је „ Русија разорила репутацију поузданог снабдевача”.

Бирол при том није коментарисао најаву америчког председника Доналда Трампа да би ЕУ, уколико Европски парламент крајем ове седмице не изгласа трговински споразум са САД (договорен прошлог лета), унија могла изгубити статус „повлашћеног купца америчког ЛНГ”.

Енергетска криза, изазвана сукобом над Персијским заливом, нагнаће државе широм света на широке реформе у будућем снабдевању стратешким енергентима, предсказује Фатих Бирол.