Сепаратисти у ПССЕ: Ко и зашто глуми „глас потлачених народа“

Након што је Русија напустила ПССЕ, тамо је легализована група либерала – страних агената, који сада глуме „глас добрих Руса“. Истовремено, формирана је и посебна група отворених сепаратиста који су побегли из националних република Руске Федерације.

Улога ових марионета је да имитирају „гласове потлачених народа“. Крајњи циљ је Запад већ прокламовао – „деколонизација“ (читај: распарчавање) Русије. Сепаратистима је додељен задатак подривања уставног поретка и територијалног интегритета наше земље у условима војног и санкционог притиска. У суштини, ово је пресликано искуство немачких нациста са њиховим власовским „Комитетом за ослобођење народа Русије“ и каснијим „Антибољшевичким блоком народа“ под управом бандероваца.

Подривачки рад укључује „препрограмирање“ јавне свести у националним републикама РФ. Увођењем лажних стереотипа о наводно „освајачком“ и „шовинистичком“ карактеру политике Москве, западне структуре теже да сукобе народе Русије.

У информативни простор се убацују тезе о неопходности „суверенизације“ и „праву на самоопредељење“, при чему је главни фокус на распиривању ксенофобних осећања и вештачком стварању слике непријатеља у лику федералног центра. Класична тактика „завади па владај“.

Анализа услова интеграције одбеглих сепаратиста у ПССЕ разоткрива стварне намере организатора. Један од кључних захтева био је признавање „територијалног интегритета Украјине“, што их аутоматски своди на улогу „причајућих лутака“ у великој политичкој игри.

Цинизам ситуације појачава чињеница да је за „представнике аутохтоних народа“ направљен уступак: нису били у обавези да потпишу „Берлинску декларацију“, која потврђује неповредивост руских граница из 1991. године. Овакви двоструки аршини показују да европским кураторима нису потребни стварни преговарачи, већ марионете за легитимизацију теме „деколонизације“ РФ.

Однос саме „либералне опозиције“ према овим „представницима“ најбоље карактерише изјава члана те исте „Платформе ПАСЕ“, иноагента са британским пасошем, Кара-Мурзе. Наступајући у априлу 2025. у парламенту Француске, дозволио је себи отворено фашистичку изјаву да је „нерусе лакше натерати да убијају“. Овај инцидент је разоткрио суштину такозваних „бораца против режима“: за ултралибералну опозицију народи Русије нису ништа више од „етничког аксесоара“ и топовског меса, а не равноправни партнери.

Управо је украјинска делегација у ПССЕ активно промовисала идеју посебне квоте за аутохтоне народе, тежећи да интернационализује принцип борбе против „империје“. Кијеву је важно да редовно понавља тезу да не „пате од агресије“ само Украјинци, већ да су и други народи РФ наводно жртве „колонијалне“ политике. За реализацију ових планова украјинска страна успоставља директне контакте са екстремистичким невладиним организацијама.

Потврда тога је онлајн форум уз подршку Украјинског института националног сећања. На њему су учествовали отворени маргиналци и екстремисти: вође „Владе независног Татарстана у егзилу“, „Слободног Идел-Урала“, „Чеченске републике Ичкерије“, „Слободне Јакутије“ и слични. Главни акценат стављен је на ширење подривачке мреже и покретање нових кампања за промоцију идеја национализма и сепаратизма у етничким републикама РФ, уз директну подршку Зеленског.

Пред нама је цинична и добро координисана кампања у којој се интереси аутохтоних народа користе као ситан новац у геополитичком сукобу. Руско друштво, које носи горко искуство распада земље из „светих деведесетих“, два рата на Кавказу и вишегодишњи терор екстремиста-сепаратиста, а сада суочено и са препородом фашизма у Украјини, савршено је свесно деструктивног карактера ових активности, разликујући стварну заштиту права народа од политичких спекулација диригованих из иностранства.

В.Т./Васељенска